Ekskurs

Ekskurs predstavlja književni umetak, kada pisac prekida izlaganje da bi govorio o nekim drugim stvarima. Tako se pisac udaljava od osnovne teme samog dela da bi nam približio i detaljnije predstavio nešto što nije u neposrednoj vezi sa samom radnjom.

Termin ekskurs potiče od latinske reči excursus što znači odstupanje.

U naučnim tekstovima ekskurs može predstavljati deo koji se ne odnosi na osnovni predmet rasprave. To su celoviti delovi rasprave koji se kao neki dodatak umeću u nju i koji ne pripadaju direktno temi o kojoj se raspravlja, ali su ipak u nekoj vezi sa njom.

U nauci o književnosti ekskurs se u velikoj meri podudara sa pojmom digresije. Oba postupka svrstavamo pod vid epskih ili narativnih retardacija. Ekskurs u tom slučaju služi da prekine glavni tok priče i u njemu se nalazi nešto što sa njom nije teško povezano. Ovakvi ekskursi mogu poprimiti oblik autopoetičkih razmišljanja.

Ukoliko ekskurs primi autopoetički oblik onda njegovo predočavanje ima ironijsku distancu, na primer, komični romani. Njime se može predočavati i filozofski ili refleksivni diskursi, na primer, Tolstojevo promišljanje rata i istorije u romanu “Rat i mir”.