Dosetka

Dosetka je više govorna figura u kojoj se igrom reči, odnosno njihovim nijansama značenja, izvrće primarni smisao koji bi  inače imala izgovorena fraza.

U dosetkama dolazi do izvrtanja značenja reči, do jezičkog obrta ili igre rečima. Najčešće se uz pomoć humora primarni smisao izgovorenog okreće, odnosno usmerava na neko drugo značenje. Za stvaranje dosetke potrebno je malo „mentalne igre“. Onaj koji smišlja, odnosno izgovara dosetku, mora biti lukava i inteligentna osoba. U dosetkama nije dozvoljen propust, odnosno greška, jer onda dosetka gubi svoje pravo značenje. Kao što i samo ime kaže, dosetka se smišlja u trenutku i potrebno je brzo razmišljanje kako bi igra sa rečima bila uspešna.

Dosetka se često ubacuje kada se vodi neki dijalog i u tom smislu je možemo posmatrati kao nekakvom vrstom replike. Dobar primer dosetke u pisanoj formi predstavlja delo Đovanija Bokača „Dekameron“ u kom nam u nizu novela pisac provlači čitav niz dosetki. Junaci njegovih novela su snalažljivi i vrlo brzo se dosete kako se izvući iz situacije u kojoj su se našli. Veliki deo ovih renesansnih priča upravo se i završava nekom dosetkom.

Dosetka se često izjednačuje, odnosno dovodi u vezu sa drugim pripovednim oblicima koji su takođe kratki. To su, na primer, anegdote, vicevi, šaljive priče i slično, koje kao i dosetka imaju u sebi elemente šaljivog sadržaja.

Kao što smo već videli, dosetka nije samo odlika usmene književnosti. U klasicizmu je dosetka postala jedno od osnovnih merila sposobnosti društvene komunikacije. Jedan jezik je bogat ukoliko se u njemu igrom reči može satkati veliki niz dosetki i velika iznijansiranost značenja.