Diskurs

Diskurs predstavlja razgovor, govor ili raspravu zasnovanu na osnovima logičkog raščlanjivanja i zaključivanja. Reč diskurs potiče od latinske reči discursus što znači razgovor, izlaganje.

U najopštijem značenju diskurs je razgovor, govor, rasprava ili diskusija o nekom političkom, filozofskom, književnom ili religijskom predmetu. Diskurs predstavlja izlaganje određene teze  koja ima pedagoški ili metodološki cilj i koja je nastala na osnovu logičkog zaključivanja. Diskurs se može nalaziti u pisanoj ili usmenoj formi, na primer „Dekartova rasprava o metodi“.

U književnosti diskurs podrazumeva oblike u kojima je primarno izlaganje određenih pojmova i ideja. U njemu postoji određeni kurs od koga pisac može, po potrebi, odstupiti. U lingvistici diskurs se koristi da označi deo teksta koji je veći od rečenice ili je pak njegov jezički ekvivalent koji je predmet analize. Emil Benvenista, francuski lingvista, daje definiciju diskursa prema koji u najširem smislu diskurs označava svaki iskaz koji uključuje govornika i slušaoca. Svemu tome se pridružuje i govornikova intencija kojom utiče na slušaoce. Kako je rečenica kombinacija više osnovnih jedinica, morfema i fonema ona je i najviši element jezičkog sistema. Analizirajući rečenicu napuštamo područje lingvistike i stupamo u sistem u kojem je jezik sredstvo komunikacije i sada diskurs postaje njegova forma izražajnosti.

U savremenim humanističkim naukama pojam diskurs se upotrebljava veoma široko i slobodno i njime se može opisati svaki organizovani skup izraza i iskaza. Ti iskazi i izrazi najčešće podležu konvencijama i pravilima i govornik ih ne mora biti svestan. Široka upotreba pojma diskurs koristi se i kao model za celokupne komunikacije. Tako možemo govoriti o reklamnom diskursu, modnom diskursu, diskursu ekspresionističkog slikarstva i drugi. Diskurs je postao jedan od sinonima za ideologiju.

Značenje pojma diskurs umnogome je odredio francuski termin discours koji poseduje široke konotacije i koji nasuprot onome u engleskom jeziku  predstavlja deo svakodnevnog govora. U društvenim naukama diskurs se smatra institucionalizovanim načinom mišljenja, diskurs u tom slučaju određuje koja je „granica govora“, odnosno šta to sme biti rečeno o određenoj temi. Izabrani diskurs barata rečnikom , izrazima kao stilom potrebnim za komunikaciju.

Prema Fukovoj definiciji diskurs ne sačinjavaju samo reči već i raspored elemenata diskursa što je marksistička postavka diskursa. Ovakva postavka diskursa shvaćena je kao ideološka nadstruktura. Diskurs nije ničije vlasništvo i prema tome nema neko suštinsko značenje, s toga se može menjati, preoblikovati i prilagođavati. Diskurs je intersubjektivni fenomen i ima konstitutivnu ulogu u stvaranju simboličkih sistema.