Deskripcija predstavlja opisivanje, odnosno prikazivanje. Potiče od grčke reči descriptio što znači opisivanje. Deskripcija je jedan od osnovnih postupaka u književnosti koji podrazumeva predstavljanje fizičkih, spoljašnjih karakteristika elemenata iz funkcionalnog sveta. Koja je njena funkcija u književnosti zavisi od toga u kom žanru se koristi, takođe zavisi od autora i perioda u kom se koristi.
U pripovednoj književnosti i u lirici veoma je značajna njena upotreba. Možemo je sagledati u opoziciji sa naracijom. Naracija bi bila segment u kom se izlaže neko zbivanje, dok je deskripcija u opoziciji sa njom. U naratologiji se taj segmen u kom nema toka vremena, u kom se ne iznosi nikakvo događanje naziva deskriptivnom pauzom. Nekada u prozi možemo naći čist opis, ali se uglavnom deskripcija kombinuje sa naracijom. Iako deskripcija služi da se njom posredno karakteriše junak to nije njena jedina funkcija. U velikom broju dela deskripcijom, opisom spoljašnjeg sveta pisac nam simbolično ili alegorijski izražava različita emocionalna stanja. To prvenstveno važi za lirsku poeziju, ali i za mnoge romane, kao što su „Gospođa Bovari“ Gustava Flobera u kojoj deskripcije date iz Emine perspektive sugerišu njene emocije. Zbog toga je deskripcija usko povezana sa pitanjem fokalizacije.
Kako se deskripcijom pokazuje spoljašnji svet ona čak od samih svojih početaka izražava i unutrašnje osećanje ili raspoloženje lirskog subjekta. Zbog toga deskripciju skoro uvek vežemo i za druge postupke, kao i za upotrebu mnogih stilskih sredstava, kao na primer metafore, simbola, alegorije i slično. Kada deskripcija izražava istovetan prizor ili neku datu emotivnu situaciju ona prerasta u topose ili opšta mesta. Na prime, deskripcija voljene drage iz Petrarkinog „Kanconijera“ postala je jedna od osnovnih obeležja čitavog niza njegovih podražavalaca, tačnije petrarkista. Ovakav opis imao je velikog uticaja na dalji razvoj evropske književnosti.
Kasnije u doba romantizma deskripcija postaje sredstvo pomoću kog se o običnim stvarima može govoriti na neuobičajen i drugačiji način. Deskripcija je jedno od osnovnih elemenata pomoću kog možemo pronalaziti skrivene osobine predmeta, one osobine koje nam na privi pogled nisu baš jasno uočljive i koje nam se čine nevidljive. Ovakva upotreba deskripcije postaće jedna od glavnih odlika čitave moderne lirike, od simbolizma, preko avangarde, pa sve do danas. Deskripcijom se grade slike koje su pune detalja. Razni opisi prirode, likova, enterijera, eksterijera spadaju u okvir deskripcije. Svaki opis u sebi sadrži određeni doživljaj sveta.
U lingvistici imamo pojavu koja se naziva deskriptivnom lingvistikom koja se bavi izgrađivanjem metoda za objektivno opisivanje jezičke strukture u jednom vremenskom periodu.
Ostavite odgovor