Deseterac

Deseterac je stih od deset slogova. Ovim stihom je ispevana skoro sva srpska epska narodna poezija i veći deo lirske ili ženske poezije. Najzastupljeniji je stih srpske poezije sa uslovnim nazivom epski, jer se ovaj tip deseterca često sreće i u lirici.

Deseterac se javlja u dve varijante: nesimetrični i simetrični deseterac.

Nesimetrični, petoiktusni trohejski stih (epski ili junački deseterac jer je često pevan uz gusle) ima cezuru posle četvrtog sloga. Kako akcenat pada uglavnom na neparne slogove, ovaj stih ima trohejske osobine. Ritam je uslovljen stalnom cezurom gde se smenjuju naglašeni i nenaglašeni slogovi, parne i neparne akcenatske celine:

„Netko Beše
Strahinjiću Bane“.

Nesimetrični deseterac javlja se i u lirskim narodnim pesmama:

„Spava, čedo,
rodila te majka“.

Ovaj stih su u srpskoj poeziji prihvatili Petar Petrović Njegoš, Đura Jakšić, Laza Kostić i drugi, ali stih se zadržao sve do današnjeg doba. Osobine ovog deseterca su: izosilabizam i cezura, polukadenca na cezuri kao dominanta, izbegavanje opkoračenja stiha, izbegavanje jednosložnih akcenatskih celina na četvrtom i desetom slogu, većina akcenatskih celina pada ispred neparnih slogova što za posledicu ima silaznu intonaciju na krajevima deseterca.

Trohejski deseterac u pisanoj poeziji kombinuje se sa katalektičkim deseterce, odnosno trohejskim devetercem. Beleženjem narodnih pesama deseterac prodire i u pisanu književnost uz modifikaciju svoje strukture i tako postaje najčešći stih srpskog romantizma. Modifikacije su usmerene na uvođenje rime, napušta se kvantitativna klauzula, pojedini delovi deseterca dobijaju individualne odlike ritma, na primer kod Sime Milutinovića Sarajlije, Njegoša.

Krajem 19. veka deseterac ustupa mesto drugim stihovima, ali se ipak koristi i u kasnijim generacijama, na primer Vladislav Petković Dis „Nirvana“:

„Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena“.

Simetrični, četvoroiktusni simetrični stih sa cezurom posle petog sloga (zbog toga je simetrični), sastoji se od polustihova od jedne trosložne i jedne dvosložne akcenatske celine (3+2 ili 2+3) sa slobodnim rasporedom akcenata. Najzastupljeniji je u lirici (zbog toga se naziva lirskim desetercem):

„Ranila Milka,
ticu slavuja…“

Ovaj deseterac kao i epski prodire iz usmene i u pisanu književnost. Postoje četiri varijante simetričnog deseterca: dve sa simetričnim rasporedom akcenatskih celina u polustihovima (3+2//3+2 i 2+3//2+3), kao i dve sa asimetričnim (3+2//2+3 ili 2+3//3+2).

Desetosložni, jambski stih, jamb je stih sa slobodnom cezurom ili sa cezurom posle petog sloga, sa odstupanjima od starog rasporeda akcenata na parnim slogovima i sa daktilskom klauzulom. Ovakav jampski deseterac javlja se u kombinaciji sa jedanaestercem u „predbrankovskoj“ poeziji, dok ga Laza Kostić afirmiše postaknut Šekspirovim stihom i uvodi ga u dramu. Deseterac sa daktilskom klauzulom osim kod Laze Kostića, javlja se i kod Đure Jakšića „Otadžbina“:

„Vekova tamnih to su tragovi,
Te crne bore, mracne pecine;
A kamen ovaj, ko piramida
Sto se iz praha dize u nebo,
Kostiju krsnih to je gomila…“

Desetosložni stih u silabičkoj versifikaciji francuske poezije, sa cezurom iza četvrtog, petog ili šestog sloga, na primer „Pesma o Rolandu“, dok se iz epike razvio i popularni lirski i didaktički deseterac koji nalazimo kod La Fontena i Voltera. Ovaj stih se obnavlja u 19. i 20. veku.