Dekadencija

Dekadencija je termin koji se najčešće koristi kada se želi opisati gubitak moralnih standarda u društvu, raznim oblicima društvenog i duhovnog života. Takođe se njim označava i propadanje civilizacije kao i niži umetnički kvalitet. Propadanje društva ostvaruje se odbacivanjem ili gubitkom nekadašnjih moralnih načela ili zakona, čime se postiže haos u društvu, opadanje morala i anarhično ponašanje. Termin potiče od francuske reči decadence što znači opadanje.

U književnosti dekadencija označava jednu fazu književno-umetničkog razvoja u Francuskoj, ali i u drugom zemljama Evrope pri kraju 19. veka. To je period u umetnosti i književnosti koji kada poredimo sa prethodnom epohom vidimo kao opadanje. Dekadenstvo je stanje duhovnog klonuća i posrtanja. Dekadenti odbacuju ljubav, preziru rečitost i taže ka „idealnoj muzici reči, stvaraju veštački raj svojih snova. Obavijaju se duhom boemije i neguju poeziju koja se zatvara u kulu.

Dekadentnim se smatra aleksandrijski period u antičkoj književnosti (300-30. godine pre nove ere), kao i period Avgustove smrti u latinskoj (posle 14. veka nove ere). Iako je termin dekadencija prvobitno imao negativnu konotaciju neki pobornici s kraja XIX veka sebe ponosno nazivaju dekadentima kada i termin dekadentan izjednačava sa pokretom koji je srodan sa parnasom i simbolizmom. U tom pravcu, koji je zahvatio uglavnom pesništvo, umetnici su se odricali nekih moralnih vrednosti kako bi naglasili važnost umetnosti.

Za primer dekadentnog društva uzima se Rimsko Carstvo za koje se smatra da je nesumnjivo prošlo kroz proces dekadencije. U tom kontekstu prikazuje se preterano uživanje rimskog plemstva u slobodnom životu, neumerenost u jelu i piću, te u seksualnim zadovoljstvima i orgijama. Sve to dovelo je do moralnog opadanja pojedinca i zajednice, koje je uticalo na srozavanje kulture, a onda i na pad samog društva, to jest, države. Rimsko Carstvo nije jedina država za koju se smatra da je nestala na ovaj način. Upravo zbog načina na koje je propalo Rimsko Carstvo, dekadentnim ponašanjem koje pripisujemo pojedincu smatra se ono u kojem se preterano konzumiraju opijati, alkohol, neumerenost u jelu, kao i prekomerna seksualna sloboda.

Glavne odlike pokreta jesu nezavisnost umetnosti, egocentrizam, bizarnost, prevlast veštačkog nad prirodnim, larpurlatizam, nezainteresovanost nad predmetima, superiornost umetnika naspram ostalog sveta, potreba za senzacionalizmom, boemija, narkotici, alkohol, kozmetika i drugo. Sama poezija dekadenata bila je okupirana ličnim iskustvom, shodno tome da je pesnik iznad ostatka društva. Poezija je težila samoanalizi, morbidnosti, perverziji, egzotici, abnormalnim, osećaju da je jedna civilizacija u opadanju. Okupirala ih je monotonija u svetu i činjenica da se nalaze na kraju veka, to jest, estetika „kraja veka“ (fin de siecle).

Iako se izvesne odlike dekadencije mogu prepoznati i kod Edgara Alana Poa, najpoznatiji predstavnik je Šarl Bodler. Njegov predgovor zbirci „Cveće zla“ predstavlja svojevrsni manifest dekadenata. Zbirka sadrži pesme koje u sebi imaju erotične motive, govorile su o slasti i putenosti, zbog čega su se smatrale moralno diskutabilnim. Sam termin prvi upotrebljava Teofil Gotje u pokušaju objašnjenja ovog novog književnog senzibiliteta. Dekadenstvo je pokrenulo i časopis u kom su, pored dekadenata, objavljivali svoja dela i mnogi simbolisti.

Jedan od najpoznatijih primera svetske književnosti jeste Dezesent junak Uismansovog romana „Nasuprot“ koji veliča sve što je veštačko, pati od splina, odbacuje ljubav, uživa u Vagnerovim delima, čita Šopenhauera, traga za novim i što bizarnijim iskustvima (koji je uticao na „Portret Dorijana Greja“ Oskara Vajlda). Značajni su u Francuskoj još i Adam de Lil, Malarme, Artur Rembo, Verlen i drugi.

Eru dekadentstva u Britaniji okončava hapšenje Oskara Vajlda, dok se dekadentstvo širi Evropom. Pojedina načela dekadentstva su prisutna i u književnosti 20. veka, usprkos tome što se ovaj termin danas koristi kao ime koje treba da označi opadanje društva i moralno posrnuće pojedinca i društva, kao i kulture.