Dečje pesme

Dušan Radović, u dečjoj književnosti poznat i kao Duško, većinu svog stvaralaštva i svoje karijere posvetio je deci i dečjoj književnosti. Pisao je prozu, ali najviše pesme za decu, koje je objavio u mnogim zbirkama. Ovde predstavljamo analizu izbora njegovih najpoznatijih pesama.

Čitajući ih, vidimo da su one međusobno u mnogočemu slične. Sve pesme vrlo su vedre, radosne, melodiozne i ritmične. Većina njih zvuči poput brojalica, što je mlađim uzrastima omiljena forma pesama. Brojalice su vrlo ritmične, imaju rime, sličan broj slogova u stihovima i strofama, u njima se nalazi mnogo zvučnih stilskih figura i onomatopeje, zbog čega ih je vrlo lako zapamtiti, kao neku pevanu pesmicu. Brojalice su i zabavne, a Radović ih čini i još zabavnijima jer u njima često izmišlja neke nove, urnebesne reči ili obične reči pretvori u neke smešne.

Upravo u ovome se vidi sva radost njegova pesništva. Ipak, one nisu samo zabavne, ovaj pesnik svoje pesme nastoji učiniti i vrlo poučnima. Pesnik uči decu šta je dobro, šta je loše, uči ih da poštuju svet oko sebe, ali i da sami traže poštovanje, uči ih lepoti prirode, ali i važnosti njena očuvanja i još mnoge zanimljive, ali i veoma važne teme koje okružuju decu. Roditeljima u ovim pesmama poručuje da deca možda jesu mala i neiskusna, ali to ne znači da nisu i pametna i vredna ljubavi i poštovanja.

Ipak, ono što je centralni motiv svih njegovih dečjih pesama je razigranost. Igra je osnova dečja zanimacija i najveća razbibriga, pa tu igru Radović je uključio i u svoje pesme. Deci bi trebala biti igra čitati ih, učiti i recitovati. Pri tome bi trebala da se zabavljaju, pevaju, skaču i – ako treba – lome jezike dok ne nauče da izgovaraju neke posebne reči.

Koliko su važne ove pesme za dečje pesništvu Srbije svedoče i mnoge nagrade koje je Radović dobio. Među njima su i nagrade Neven i Mlado pokoljenje, Nagrada Zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja i mnoge druge. Čak i nakon svoje smrti, pesme ovog pesnika ostale su važan dio ne samo lektire osnovnoškolaca, nego i uopšte života dece iz cele regije, koja će još pokoljenjima učiti njegove pesmice i čitati svevremenske priče.

Kratak sadržaj prepričano

Bio jednom jedan stvor

Ova pesma je brojalica u kojoj pesnik govori o jednom stvoru. Taj stvor je čučao na čiči i sedeo na sedi, gledao je na gledi, čekao je na čeki, kopao je na kopi, kljuvao na kljuci, plakao na plaki, svirao je na sviri, a svakako na skaki, pevao je na pevi, dremao na dremi i spavao na spavi.

Vidimo da je pesnik ovde i izmišljao reči samo kako bi pesma bila što ritmičniji i deci zanimljivija. Ove izmišljene reči su i smešne, pa pesmi daju dobru dozu humora, također onog koji priliči deci.

Bumbar

Bumbar je bio ljut na kišu, pčele, suncokret, širok put, ukratko, bio je ljut na ceo svet. Umesto da napadne kišu, pčele, suncokret ili put, nepravedno je ubo jedno malo dete. Lovci iz izbišta su rekli da će ga ubiti. Pesmu čine kvintil, sekstina i dva distiha. Rima je isprekidana.

Car Jovan

Ova pesma je o caru Jovanu. Pesnik s uzbuženjem objavljuje deci da je Jovan postao car. Imao je velike brkove i dugu bradu sve do pojasa. Imao je puno toga – hiljadu belih konja i hiljadu pada. Imaju je puno zlatnih dovoraca i mnogo prostranih imanja. Osim odlikovanja, imao je i milion vojnika, hiljadu sluga od kojih su sedamdeset bili samo poslastičari. Dužnost sluga bila he da oblače, svlače, čuvaju i hrane cara Jovana. Jovan je vladao mnogo vekova i mnogo godina, pa se za to vreme stigao najesti kolača i sladoleda i napiti limunada i malina. Ali onda se car toliko najeo slatkiša da nije mogao ni leći. I baš tada probudio se dečak Jovan pored peći, gde je gladan zaspao.

Čovek i po

Ova pesma također je brojalica jer ima mnogo rime i vrlo je ritmična. Govori o rođendanu Stojadina Stole, koji je imao „sedamnaest stopa i dve cole“. Nije čudi što mu je glava bila gore, a noge dole. Stojadina su stavili na vrh stola i ispekli mu jednog i pol vola. Bilo je to mnogo za Stojadina.

Čuda

Pesma govori o čudima koja to zapravo i nisu. U prvoj strofi pesnik se čudi ribi što pliva, u drugoj bagremu šta cveta, u trećoj ptici što leti, iako je maločast sedila na krovu. U poslednoj strofi čudi se trešnji što je procvetala i crnom dudu što kaplje sa stabla duda.

Da li krompir cveta?

Pesnik postavlja neobično pitanje – „da li krompir cveta?“ Pesnik se ne bi čudi da sveta jer leti u bašti cveta baš sve. Cveta sve od sunca do suncokreta pa bi bilo šteta da ne cveta i krompir.

Da li mi verujete

Ova pesma napisana je kao satira ili šala jer govori o dečaku koji se svakog dana umivao, toliko da su mu uši narasle, a koža postala tanka. Majka mu je stalno govori da prestane sa umivanjem, a on nije hteo. Jednog dana se razboleo i lekar mu je rekao da je za njegovu bolest kriva voda. Pesnik nas sve pita da li verujemo ovoj priči. Malo je teško poverovati jer je poznato da dečaci ne vole da su umivaju, pogotovo toliko da se od toga i razbole.

Deca vole

U ovoj pesmi pesnik govori da deca uvek najviše vole neke čudne stvari kao što su odžačari i kočničari. Deca vole i slatke stvari, kao što su sutlijaši i grlilijaši, a vole i smešne stvari kao što su papadaći i sumareni. Čitaocu je jasno da je mnoge ove reči pesnik izmislio samo kao bi bile štosne.

Drvo spava

Drvo spava na granici sveta. Umorilo se jer je trčalo preko trava za suncem. A kada je sunce prestalo sjati i kada je palo, drvo se zaustavilo i zaspalo na mjestu. Iako se još vidi trag sunca na njegovoj kosi, zaspala je i jabuka na njemu, zaspao je i cvet i drvo i trava, a na kraju i sunce.

Gde je dlaka

Pesnik u ovoj pesmi govori kako je on čitav život, hodajući po svetu, tražio dlaku u jajetu kao što pčela stalno nešto traži u cveću. Pored mora i masline uspeo je da pronađe jaje, ali ne i dlaku. Pitao je gde je dlaka, pa su mu rekli da ju je pojeo rak. Kada je pitao gde je rak, rekli su da ga je pojela svraka, a kada je pitao gde je pitao gde je svraka, rekali su da ju je pojeo mrak. Mrak je tada strpan u džak.

Pesnik je tada još bio mlad, krepak i zdrav, bio je rumen i jak, pa je rekao da će progutati svaki džak dok ne pronađe dlaku. Džak se uplašio, pa se rastrčao mrak, razletila se svraka i razmilio se rak, pa se pojavila i tanka dlaka. Bilo je tada sve u redu, jer je dlaka napokon krasila ono jaje.

Jesenja pesma

Kada je došla jesen i dovela sa sobom vetar i zimu, sve je pošlo po zlu za mačke i vrapce. Došlo je vreme da se prodaju suncobrani, a kupe kišobrani, da se staro lišće zameni s pahuljicama, da se odbace trotinete, a uzmu sanjke, da se obuku šubare, a skinu mašne. Došlo je vreme da se prodaju sokne, a kupe rukavice, da se sejalice zamene grejalicama, a sladoledi čajem. Ptice i cveće više nisu sretni jer je sunce prestalo dolaziti. Mesto njega tu je jesen.

Kad je bio mrak

Ova brojalica govori o tome kako je mačka pojurila miša kada je bio mrak. Ali nije znala je li ga ulovila i pojela jer je bio mrak i ništa nije videla.
Kad sedam veselih dečaka…

Ova pesma govori o sedam dečaka koji su se umorili nakon igre i maštanja. Kada sedam veselih dečaka, ugazi u sedam prolećnih bara-izađe sedam pijanih muzičara. Kada pijani čizmari prođu pekarama, izađu mlinari. Kada mlinari uđu u poslastičarnice, izađu kaplari. Od kaplara odžačari.

Poslednja strofa glasi:

„Kada sedam crnih odžačara umije sedam strpljivih baka-gle! Zeva sedam sanjivih dečaka!“.

Crna boja predstavlja mrak i san a strpljive bake asociraju na mir i sigurnost. Ova strofa nam otrkiva, da su dečaci maštali kako će postati pekari, mlinari, kaplari i drugi, te su se umorili i zadremali. Pesma ima pet tercina, parne rime.

Ko je sin mora

Jedan rak rekao je da je on sin mora. Bio je kratak i krakat, pa ga je morski val u čas tresnuo. Onda je kit rekao da je on sin mora. Bio je velik i snaćan, ali i njega tresne val, pa i on ućuti. Puže je također rekao da je on sin mora, bio je tanak i prazan, pa i njega val tresnu u čas. Na kraju je pesnik rekao da je on sin mora, mračan i tačan kao sunce, pa tresnu i njega val i kaže mu da je dobrodošao među morske stvorove kao pravi sin mora.

Konj i san

Pesnik u ovoj pesmi govori o ljudskim snovima. Pa tako neko sanja da ima konja, dok neko drugi konja i ima. Neko sanja da jaše konja, a neko konja stvarno i jaše. Neko sanja da je s konja pao, dok je netko drugi odista pao s konja. Netko se nakon pada probudio, a netko je ustao i ponovo zajahao svog konja.

Kozin slučaj

Nakon što je koza diplomirala na fakultetu za koze, zamolila je svoju tetu da joj kupi trumpetu jer je silno želele da svira. Teta je pristala na to, jer kad je koza već naučila da oduzima i sabire, može da nauči i svirati. Koza je odista počela da svira i dobro je to naučila. Nakon toga se udala za nekog s ostvra Sna, Jave i Sumatre.

Lovac i lav

Jedno kasno leta, kada se dan već skratio, pada je kiša i u prašumi je počela da pada noć. San je varao pesnika i nikako da mu dođe na oči. Popeo se san na drvenu granu i tražio cveće, ali nikako da uspava i pesnika. Baš kada je tonuo u san, osetio je da ga nešto gricka. Bila je to glava velikog lava. Pesnik mu kaže da nema velike slave u tome da mu tako gricka noge, a lav odvrati da mu to glođe nokte. Pesnik mu to oprosti, ali kada lav nije htio da prestane, ovaj ga veže za drvo i naredi mu da kaže da nikad više neće to da uradi. Lav ga udari nogom u sred čelenke pa ode svojim putem.

Ljuta Julka

Bio je petak, najpre jutro, pa danm oa vele. Ceo dan nitko nije došao do Julke da proveri da li kuva što ili peče. Julku to naljuti, pa sve igračke okrene naopačke i na kaj skoči u krevet i zaspe.

Mali život

Dok netko veliki pije, netko mali pijucka, dok netko veliki grize, netko mali gricka, dok netko veliki glođe, netko mali glocka, dok netko veliki bode, mali bocka, dok veliki drema, mali dremucka, a dok veliki radi, mali raducka i pomalo živucka.

Molba

Pesnik moli sve mame da nam pišu velika pisma i kažu što one daju svojoj deci da jedu jer njihov mali Mišo neće da jede ništa. Molimo sve sestre sa Jamajke i Kine da nam jave kakve pesme pesvaju svojoj deci pre spavanja, jer mali Miša neće ni da spava.

Mrak

Tema pesme je strah od mraka. Naime, noću se deci svaki šum i senka čine sumnjivo, i bude u njima strepnju. Okidač toj buci u glavi jeste prekidač za sijalicu, jer kada se svetlo upali, strah nestaje. Jedino se kiša i miševi čuju čak i kada je upaljeno svetlo. Pesma ima dva kvintila i distih. Rima je parna.

Najbolja mama na svetu

Svačija mama je najbolja mama na svetu. Oči, uši, ruke i sve ostalo dala nam je naša majka. Ona je lepa poput pesme ili bajke i nikoga na svetu ne bi bilo da ga majka nije rodila. Na svetu i u životu sretnemo mnoge žene, ali samo jedna među njima nam je manjka. Blago nama sa našim mamama i blago našim mamama s nama!

Namerno i slučajno

Ova pesma govori o tome kako deca mogu da iskrive istinu na najsmešniji način. Na primer, netko namerno tuče svoju sestru, ali je slučajno udati. Namerno se baci kamen, ali on slučano razbije prozor. Namerno se popnemo, ali slučajno padnemo. Namerno diramo, ali slučajno pokvarimo i nikada za ništa nije krivo namerno, uvek je krivo samo slučajno!

O stidu i sramoti

Jedan čovek se stideo da pita gde je klozet, pa se upiškio u gaće. Drugi se stideo da kaže gde ga boli, pa ga nisu izlečili. Jedan se stideo da kupi gaće, pa je hodao bez gaća, a jedan se stideo da kaže devojci da ga voli, pa se ona udala za drugoga. Ova pesma govori nam da moramo da prevaziđemo stid, jer jedino tako može da nam bude dobro u životu. Nema srama u tome da pitamo druge za pomoć kad nam treba, niti da iskažemo svoja osećanja.

Odelo ne čini čoveka

Ova pesma govori o tome kako su svi ljudi samo ljudi bez obzira koji posao rade. Pa je tako lekar samo čovek i vatrogasac je čovek, kao i milicioner, vojnik i pop. Čak je i dete čovek, samo u „odelu deteta“, pa se i prema njemu treba da odnosimo s poštovanjem.

Plavi zec

Pesnik je prešao tri zemlje, tri gore i tri mora da bi ulovio plavog zeca. Taj zec je znao raditi mnogo stvari: svirati, plesti, kuvati, požnjeti, šiti, piti i francuski govoriti. U nameri da zeca pokloni deci, pesnik ga stavi u torbu i pođe kući. Ali, zec ga je prevario. Želeo je da se dotera pre nego što izađe pred decu. Pesnik ga je pustio iz torbe, a on je pobegao. Rima je isprekidana.

Plavi žaket

Prva strofa govori kako se jedne letnje večeri, zbog plave jakne, Cveta na ulici okrenula za pesnikom. Druga strofa govori kako je Cveta pošla sa njim u šetnju. U trećoj strofi su sreli psa koji je lajao te se Cveta iz straha držala za pesnika. Četvrta strofa govori kako su Cveta i pesnik skrenuli u polje. Peta strofa govori kako je pesnik stavio plavu jaknu na zemlju, te su zajedno seli na nju. Šesta strofa govori kako je Cveta, posle pet-šest leta, u njegovoj kući. Kroz svaku strofu se provlači stih „da l’ zbog mene, da li zbog žaketa“, jer pesnik nije siguran u razlog Cvetinog interesovanja za njega – da li ga voli zbog njega ili zbog plavog žaketa. Svaka strofa u pesmi je katren. Stihovi su slobodni, a rima parna.

Poziv

Brod nosi naziv Sanglbanglzingltanglrod, čiji je kapetan unuk Hristiforijusa Kolumbusa. Autor poručuje deci, da će za mornara biti izabran samo onaj, koji brzo izgovori ime broda. Kao nagrada uslediće putovanje svetom.

Prvi Januar

Na prvi dan u godini, pesnik ima samo lepe želje za sve nas. Želi da nas prestane boliti ono šta nas boli i danas zavoli ono što nas do sada nije volelo. Želi da deca budu bolja od roditelja i da se više oni hvale svojom decom, nego deca njima. Pesnik svima želi da ih noge dobro služe i da imaju više posla nego vremena. Takođe želi da budemo potrebniji drugima, nego oni nama.

Želi nam da želimo više nego šta nam treba i da sve što imamo viška podelimo sa drugima, koji to nemaju. Poručuje nam da ne uzimamo više nego što dajemo i da mislimo na one koji će morati uzeti ono što ostane iza nas. Pesnik svima želi da imaju dom i da znaju da se raduju. Želi da imamo više onoga što imamo, nego onoga što nemamo i na kraju da imamo više sreće nego prethodne godine.

Rat

Ova pesma napisana je u formi brojalica jer ima mnogo ritmičkih stilskih figura. Govori o tome kako je jednom Stambolskoj princezi došao princ u goste, ali bio je jako nepristojan i počeo je da čačka nos. Zbog toga je došlo do rata u kojem je osvojen jedan minderluk, proboden jedan praziluk i obešen jedan čiviluk. Ukratko, rat nije bio baš strašan ni sa ikakvim žrtvama.

Srećna Nova godina

Dok na nebu zvezda treperi, belom stazom dolazi Deda Mraz. Šubara mu je pun snega, a kosa puna inja. Treba mu otvoriti vrata kako bi nam donio poklone. Nekome će da donese belu lutku koja može da spava, nekome pušku da ubije lava, a nekome gumenu loptu. Svi ostali dobiće puno sreće, igre i pesama u Novoj godini.

Strašan lav

Bio jednom jedan strašan, namrgođen lav. Imao je tri noge, tri oka i tri uva. Jeo je šta god je hteo, nekada i ceo tramvaj i nekoliko oblaka. Imao je oštre zube i nimalo milosti, a onda ga je Brana jednog dana izbrisao gumom.

Sve što raste, htelo bi da raste

Pesnik u ovoj pesmi govori da sve što raste, želi i treba da raste, isto tako, sve što cveta, htelo bi i mora da sveta, sve što ima oko, htelo bi da gleda, a sve što ima krila, htelo bi i mora da leti. Sve što ima noge i može da trči, trčati bi i trebalo, a sve što ima kljun i može da kljuca, trebalo bi kljucati. Sve što ima lep glas trebalo bi pevati, jer lepo je pevati i lepo je lepo živeti.

Svet

Jedan cvet čekao je pčelu, a jedna pčela tražila je cvet. Ali svet je veliki i teško je dočekati pčelu, baš kao što je teško pronaći cvet. Ipak, svugde po svetu pčele lete i celi svet je u cveću.

Svoja rupa

Pesnik kaže da je najlepše gledati kroz rupu. Treba napraviti svoju rupu i gledati kroz nju tako da vidiš ono što niko drugi ne vidi. A kada nam dosadi, tu rupu možemo zatvoriti ili jednostavno baciti.

Šta je na kraju

Što se nalazi na kraju mora, na kraju neba ili puta? Pita se pjesnik. Što se nalazi na kraju pitaju se i deca. Upravo zato puno jedu, spavaju i rastu – da saznaju odgovore na to pitanje. Znaju šta je na kraju srede – četvrtak. Na kraju četvrtka je petak, ali što je na kraju svih krajeva? Pesnik kaže da je na kraju – novi početak. Krajevi su tu da se troše, a počeci da zauvek traju. Na kraju je, sada odgovor znamo – početak!

Šta sam sve imao

Pesnik govori o tome što je sve jučer imao, u pola osam, dok se nalazio na pola puta između Severnog i Južnog pola. Imao je samo pola stola i na stolu pola vola i pola dinara. Nakon što je pojeo pola vola, ostalo mu je samo pola stola i pola dinara. Pola stola zamenio je za pola starog čiče koji je znao ispričati samo pola priče. Tako je pesniku ostalo samo pola dinara.

Tatin muzičar

Jednom tati je najvažnije na svetu bilo da mu sin postane muzičar. Htio je da toliko lepo svira da ga svi na svetu čuju. Odlučio je da mu kupi trubu ili klarinet, tubu ili violinu. Tata upita sina šta želi da mu od toga kupi, a sin zatraži gramofon. Tata mu ipak kupi violinu i trubu, ali ni jedno ni drugo nije zvučalo lepo u rukama sina. Opet ga je tata pitao želi li tamburicu, rog ili klavir, možda bas ili trombon, ali sin mu kaže da bi on najradije imao gramofon. Gramofon je najlepše svirao u rukama tog muzikalnog sina.

Tužna pesma

Jednom je živela jedna gospođa Klara. Bila je vrlo stara i nekako čudna. Nikoga nije imala na ovom svetu, ni mamu ni tetu, imala je samo šest mačaka. Tim mačkama je uvek mleko kuvala i mašne im krojila, bile su vrlo site i vrlo srećne. A kada je gospođa Klara umrla, nitko više nije brinuo o tim mačkama. Postale su gladne i tužne, zaspale su i više se nikada nisu probudile.

Tužne đačke ispoviesti

Pesnik u ovoj pesmi piše o đaku koji se žali da je u školi stalno nešto ispituju i daju joj slabe ocene, a nju ne zanimaju ni pitanja ni odgovori. Da se nju pita, nikada ne bi morala da odgovara, Zašto bi i učila sve, kada je sve neće pitati. Svi je nešto ispituju pa se čude jer ne zna sve odgovore, ali nije ona kriva šta ima više netačnih nego tačnih odgovora na pitanja. Ona uvek namerno zna i slučajno ne zna. Najbolje je da govori po nekoliko odgovora, pa nek učitelj izabere pravi.

U špajzu

Pesma govori o pacovu koji je u špajzu stalno jeo sir i najvažnije mu je bilo da je sit. Jednom se pacov razboleo, jer je pojeo pokvaren sir, te ga je toliko boleo stomak da je mislio da će umreti. Pesma ima šest strofa: pet tercina i distih. Stihovi su slobodni, a rima isprekidana.

U Vukovo doba

Pesnik priča kako se u Vukovo doba svaka glava prodavala za dve Turske. Mislili su da će samo tako da se dobije sloboda. Ali Vuk je bio mudat čovek i nije dao svoju glavu. Mesto toga mislio je njome i na kraju je bio u pravu – svojom glavom stekao je slavu.

Venčanje

Jedna Tužibaba se udala za Tužidedu. Venčanje je bilo u prvoj klupi srednjeg reda, a venčala ih je razredna. Nedugo nakon što su se uzeli i sreli, Tužibaba je skočila i tužila razrednici Tužidedu da je štipa.

Zamislite deco

Pesnik nam kaže da zamislimo jedno veliko more, na tom moru jednu veliku lađu, na lađi prozore, a na prozoru princezu Nađu. Na drugom prozoru, zamislimo razbojnika Kađu. Zamislimo onda buru, vetar i talase, koji su s jednog prozora skinuli Nađu. Sto talasa i sto ajkula mogu svaki čas da dođu i zaprete princezi. Pojavi se njen otac i kaže da će mu biti zet onaj koji spasi princezu. Odjednom dođe lađa puna oficira, prinčeva i admirala, ali svi ćute i ne miču se, samo Kađa skoči u more za princezom i spasi je iz valova. Princezin otac zagrli Kađu i da mu svoju kćer za ženu. Iako je Kađa bio razbojnik, a Nađa princeza, to ne znači da se među njima nije rodila ljubav, jer na ovom svetu svašta se događa.

Zašto postoje miševi

Ako nema krava, nema ni mleka, bez mleka nema sira, ako nema sira, nema ni miševa. Bez miševa, nema mačaka. Bit će mačaka, ali neće imati šta da rade, pa će raditi samo nared. Zato je važno da bude krava, mleka, sira i miševa da mačke imaju što vredno da rade.

Zvezde

Kada je zvezda nepažljiva i zaspe u letnoj noći, priča nam pesnik, zlatari je ukradu i od nje naprave zlatnu dugmad. Nitko ne sme da skida zvezde s neba, ali od njih se radi tako lepa dugmad, koja na deci jako lepo stoji.

Život

Život voli da trči, leti, pliva i peva, a kada s umori onda se pretvori u neku biljku ili lepo drvo. Tako odmara stajući na jednoj nozi.

Beleške o autoru

Dušan Radović bio je poznati srpski pjesnik, pisac i novinar, te TV-urednik. Rođen je u Nišu 1922. godine. Zbog prirode očevog posla preselio se s porodicom u Suboticu. Tamo je 1931. godine napisao svoju prvu pesmu. 1934. godine počeo je da objavljuje svoje prve pesme za decu u listu „Železnički venac“ te u dnevnom listu „Vreme“.

1936. godine porodicu je pogodila tragedija, njegova sestra Desanka se udavila. 1938. porodica Radović preselila se u Beograd. 1946. Dušan Radović je odustao od fakulteta i zaposlio se. Već sledeće godine postao je glavni urednik lista „Pionirske novine“ i tada počinje profesionalno da piše literaturu za decu.

1960. postao je urednik Programa za decu Televizije Beograd. Vodio je emisije „Na slovo, na slovo“, „Laku noć, deco“ i „Smešne reči“. 1970. godine njegova poema „Če, tragedija koja traje“ izlazi u Njujorku, a za tekst istoimene predstave dobija nagradu Sterijinog pozorja. 1973. godine Radović je pokrenuo časopis „Poletarac“.

Njegova dela prevođena su na mnoge poznate svetske jezike. Poznate nagrade koje je Radović dobio za svoj književni rad su nagrada Neven, nagrada Mlado pokolenje, nagrada Zmajeve dečje igre i mnoge druge. Dobio je diplomu Međunarodne organizacije za dječju književnost Hans Christian Andersen.

Najpoznatija dela ovog autora su zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Pričam ti priču“, „Vukova azbuka“, „Zoološki vrt“ i mnoge druge. Uz njih Radović je objavio i knjige aforizama „Beograde dobro jutr 1, 2 i 3“.

Radović je umro 1984. godine u Beogradu.

Autor: V.B.