Čarobnjak iz Oza

Čarobnjak iz Oza obrađena lektira književnika Liman Frenk Bauma. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Čarobnjak iz Oza je najpoznatije delo američkog pisca Frenka Lajmena Bauma. Sam pisac je svoje delo nazvao „modernom“ bajkom, ali ovo nije jedna klasična bajka, ovo je mnogo više od toga. Sa interesantnim sadržajem i mnoštvom zanimljivih, privlačnih likova, Čarobnjak iz Oza je neka vrsta bajkovitog romana koji više od jednog veka privlači, kako najmlađe, tako i one mnogo starije čitaoce.

U godinama kada širom sveta raste zainteresovanost za bajku kao književnu vrstu, ta popularnost preko engleskih pisaca stiže i do Amerike. Može se reći da je Baum jedan od prvih pisaca na tom tlu koji je uspeo u pisanju ovog, tada popularnog, žanra.

„Folklor, legende, mitovi i bajke oduvek su pratitelji detinjstva, jer svaki zdravi mladac ima potpunu i instinktivnu ljubav prema pričama koje su fantastične, čudesne i očito nestvarne. Grimove i Andresenove krilate vile donele su više sreće dečjim srcima nego sva druga ljudska dela. “

A kako dolaze neka druga vremena i deca se uče moralu, bajke služe da se deca zabave, stoji dalje u uvodu. Pa je Baum napisao delo kako bi ugodio tadašnjoj deci, donoseći im priču koja teži da bude moderna bajka i u kojoj postoje čudesa i zabava, a sva bol i noćne more nestaju.

Pisac je u celoj knjizi izostavio sve onoga čega se deca mogu plašiti – duhove, vile i sve ostale strašne likove. Doneo je likove koji samo mogu da izazovu smeh i radost. Želeo je da svi imaju osmeh na licu sve vreme dok čitaju knjigu. Iako postoji razdor između dobra i zla, oni koji predstavljaju lošu stranu – Veštica sa Istoka i Veštica sa Zapada, nisu nimalo strašne. Obe ove veštice su komične i ni u čemu ne odudaraju od ostatka dela. Pisac je zadržao vedar ton čak i na lošoj strani.

Ipak, knjigu najbolje predstavljaju dobri likovi. To su oni koje nikada nećemo zaboraviti. Svi dobro znamo devojčicu Doroti, kao i njenu pratnju na putu – Plašljivog Lava, Limenog Drvoseču i Strašilo. U njima su ovekovečane tri snažne pozitivne osobine, hrabrost, mudrost i osećajnost, koje polako nestaju i zaboravljaju se. Zato, srećom, postoje ovakva dela da nas na njih podsete.

Čitajući upoznajemo glavne likove jednog po jednog. Postajemo svedoci na njihovom putu ostvarenja ciljeva. Iako je taj pun često težak i oni čak požele par puta da odustanu, ipak pronalaze snagu da nastave dalje. To je i glavna pouka ovog dela. Uvek moramo pronaći snagu u sebi, nikada ne smemo odustajati u ostvarenju sopstvenih ciljeva. Kako i sam autor napominje, svaki dan je dan za mala čuda koja moramo sama stvarati. Ma koliko mala ona delovala, svaka sitnica je važna, jer se život sastoji od malih stvari. Male stvari su važne.

Postoji i druga strana analize ove bajke koja se javila sredinom prošlog veka. Naime, mnogi istoričari i lingvisti smatraju da je Baum kroz ovu bajku napisao političku alegoriju i da svi likovi i događaji zapravo predstavljaju prikaz Sjedinjenih Američkih Država tokom 19. veka. Iako ne postoji način da se bilo šta dokaže, veruje se da je Baum priču posvetio običnim američkim ljudima i sukobu zlatnog i srebrnog tržišta.

Ono što se ipak provereno zna je da su veliki uticaj na Baumovo stvaralaštvo imale bajke braće Grim i Hansa Kristijana Andersena, zatim knjiga „Alisa u zemlji čuda“ i priča „Uspavana dolina“, kao i događaji iz njegovog privatnog života, kao i lokacije na kojima je živeo.

Čarobnjak iz Oza je priča koja je verovatno najbolje upamćena po filmskoj adaptaciji iz 1939. godine koji je režirao čuveni Viktor Fleming. Pored brojnih skandala koji su pratili snimanje filma, ovo ostvarenje je ušlo u filmsku istoriju iz nekoliko razloga. Pre svega zbog otkrića Džudi Garland (koja je igrala Doroti) koja će nakon toga postati jedna od najvećih zvezda svog vremena. A tu je i čuvena pesma Over the Rainbow koja je nagrađena Oskarom za najbolju pesmu iz filma i verovatno je najpoznatija pesma iz nekog filma. Prema nekim istraživanjima, film Čarobnjak iz Oza je najgledaniji film koji je ikada snimljen.

Književni elementi

Vrsta dela: moderna bajka (kako je naziva pisac)

Mesto radnje: Kanzas i izmišljena zemlja Oz

Vreme radnje: neodređeno

Tema: nezaboravno putovanje devojčice Doroti u zemlju Oz

Ideja: važno je nikada ne odustajati od svog cilja, uvek treba pronalaziti snagu u sebi i nastavljati dalje

Prepričano delo, citati

Delo je podeljeno u 24 poglavlja. Od prve do poslednje stranice, ono je dinamično i tera nas da nastavimo dalje sa čitanjem.

Uragan

Na početku se upoznajemo sa devojčivom Doroti. Ona je siroče i živi sa svojom tetkom  i tečom, Emom i Henrijem. Oni su bili jako dobri ljudi, ali se nikada nisu smejali. A Doroti je bila jako vesela devojčica i volela je da se smeje. Dane je provodila igrajući se svojim psom Totom.

Živeli su u skromnoj kućici iza koje se prostirala prazna, sasušena ravnica, bez ijednog drveta na njoj. Često se dešavalo da duva jak vetar i podiže stvari. Ovaj put je naišao jak uragan i podigao celu kuću. Za devojčicu to nije bilo ništa čudno. Malo se uplašila, ali je ubrzo zaspala.

Savetovanje sa Žvakačima

Doroti se probudila tek kada je kućica udarila u zemlju. Pored nje je bio njen verni prijatelj Toto. Oboje su potrčali da otvore vrata kućice. Na njeno oduševljenje, shvatila je da se ne nalaze na istom mestu, nego na prelepoj livadi, totalno drugačijoj od onog mesta gde su se nalazili samo nekoliko trenutaka ranije. Svuda okolo se nalazilo prelepo cveće, a ptice sa predivnim perjem pevale su oko njih.

U sledećem trenutku videla je četvoro odraslih ljudi njene visine. Svi su bili smešno obučeni. Kada su se upoznali, duboko su joj se naklonili i poželeli joj dobrodošlicu u zemlju Žvakača. Obavestili su je da je ubila zlu Vešticu sa Istoka. Kada je Doroti pogledala, videla je i sama kako joj ispod kućice vire noge obuvene u srebrne cipele.

Tada je Doroti saznala da se nalazi u zemlji Oz i da u njoj žive loše veštice sa Istoka i Zapada, kao i dobre sa Severa i Juga. Jedna od njih sa kojima je pričala, bila je dobra Veštica sa Severa. Saznala je da je ova zemlja daleko od Kanzasa i da zato u njoj još uvek postoje čarobnjaci i veštice. Tada je Doroti prvi put čula za najmoćnijeg čaronjaka od svih, koji je živeo u smaragdnom gradu i zvao se Čarobnjak iz Oza.

Iako joj je sve ovo delovalo mnogo zanimljivo, Doroti je ipak želela da se vrati kući. Ali Veštica sa Severa nije znala kako da joj pomogne. Savetovali su je da ide kod Čaronjaka iz Oza. Dobra Veštica ju je poljubila u čelo i ostavila trag kako bi svi znali da je ona čuva. Doroti se uputila ka smaragdnom gradu.

Doroti spašava Strašilo

Kada je ostala sama, osetila je da je gladna. Namazala je hleb i podelila sa Totom. Zatim je obula srebrne cipele Veštice sa Istoka, jer su njene bile stare i pocepane i ne bi izdržale dalek put. Zaključala je kuću i krenuli su na put. Bilo je mnogo puteva ispred njih, ali su veoma brzo pronašli onaj koji je bio popločan žutim ciglama, kako su joj i rekli. Put je bio predivan, a priroda oko njih prelepa. Svi Žvakači koje je sretala pozdravljali su je sa osmehom. Svi su znali da ih je ona oslobodila od zle Veštice.

Kada joj se prispavalo, prihvatila je poziv bogatog Žvakača da prenoći kod njega. Verovao je da je ona čarobnica jer nosi haljinu bele boje i srebrne cipelice. Bela boja je bila boja veštica i čaronjaka. Sledećeg jutra nastavila je put. Kada je sela u jedno polje da odmori, ugledala je Strašilo. Skinula ga je s motke jer mu je takav život bio jako tužan. Iz priče je saznala da Strašilo nema mozak, a želi da ga ima i želi da ode u Oz kako bi ga dobio. Tada su rešili da krenu na put zajedno.

„Ne brini se za Tota“, obrati se Doroti ohrabrujuće svom novom prijatelju. „Toto ne grize.“ „O, ali ja se ne bojim“, odgovori Strašilo. „On ne može da me povredi, a ni moju slamu. Dopusti da nosim tvoju korpu. Meni to ne smeta jer se ja ne mogu umoriti. Odaću ti tajnu“, nastavi Strašilo hodajući uz Doroti. „Ima samo jedna stvar koje se u životu bojim.“ „Što je to?“ upita zabrinuto Doroti. „Zemljoradnika Žvakača koji te je napravio?“ „Ne“, odgovori Strašilo. „Upaljene šibice.“

Put kroz šumu

Strašilo, Doroti i Toto koračali su prema Smaragdnom gradu. Put je postajao sve lošiji. Toto i Doroti su lako zaobilazili rupe i neravnine na njemu, ali Strašilo, koji je bio bez mozga, nije gledao kuda ide i stalno je padao. Doroti mu je pomagala da ustane i nastavi svoj put dalje.

Kada su došli do jezera, Doroti je izvadila malo hleba iz torbe i ponudila Strašilo da jede. Ali on nikada nije bio gladan jer je bio od slame. Dok su sedeli, ona mu je pričala o svojoj zemlji i on se čudio zašto bi iko napustio ovako lepu, sunčanu zemlju, zbog neke koja izgleda kao njen Kanzas. Zatim je Strašilo pričalo svoju priču.

„Moj je život bio tako kratak da ja ništa ne znam. Napravili su me prekjuče. Što se zbivalo u svetu pre tog vremena potpuno mi je nepoznato. Srećom, kad mi je zemljoradnik napravio glavu, prvo što mi je nacrtao bile su uši i tako sam čuo šta se zbiva oko mene.“

Ispričao je kako je nastao i zatim su krenuli svoj put kroz šumu. Kada je pao mrak, Doroti je već bila jako umorna i Strašilo ju je odvelo do jedne kolibe, gde se nalazio krevet na kome je ona odmah zaspala. On nikada nije bio umoran, pa nikada nije ni spavao. Seo je u kraj sobe i čekao da svane.

Spašavanje Limenog Drvoseče

Ujutru kada su se probudili, čuli su jauk u blizini.

„Jesi li ti upravo zajaukao?“ upitala je Doroti. „Da“, odgovori čovek od lima. „Jesam. Vičem već više od godinu dana i niko me dosad još nije čuo ili došao da mi pomogne.“

Tako su upoznali Limenog Drvoseču. Zamolio ih je da ga malo podmažu kako bi mogao da se kreće. Kada su mu Strašilo i Doroti ispričali gde idu i zašto, Limeni Drvoseča im je priznao da je ostao bez srca zbog zle Veštice sa Istoka, pa je odlučio da sa njima krene na put i pronađe Čarobnjaka iz Oza.

Plašljivi lav

Doroti i njena nova družina nastavili su put kroz šumu. Odjednom su začuli strašan krik i lav je iznenada skočio na Strašilo pa zatim na Limenog Drvoseču i Tota. Doroti se jako uplašila, ali je skupila hrabrost i udarila Lava. Ispostavilo se da on i nije tako strašan. Bio je to jedan Plašljivi Lav.

Lav im je kroz plač priznao da u njemu nema jedne jako bitne osobine koju svaki lav mora da poseduje. On uopšte nije bio hrabar. Kada je čuo njihove priče, rešio je i on da im se pridruži i od Čarobnjaka iz Oza dobije hrabrost.

„I tako se još jednom ovo društvance uputi na svoje putovanje ka Velikom Ozu, dok je Lav svečanim koracima hodao uz Doroti. Totu je ispočetka smetao ovaj novi drug, jer nikako nije mogao da zaboravi kako je umalo završio u njegovim ogromnim ustima, no nakon nekog vremena sasvim se opustio i uskoro su on i Plašljivi Lav postali dobri prijatelji.“

Putovanje ka Velikom Ozu

Sledeću noć su proveli pod vedrim nebom. Zapalili su vatru, a Lav se ponudio da ulovi jelena kako bi Doroti imala šta da jede. Limeni Drvoseča nije hteo ni da čuje za to jer je bio jako osećajan i sigurno bi plakao kada bi jelen umro. Lav je onda otišao u šumu da večera, a Strašilo je nakupio puno lešnika kako bi Doroti večerala.

Ujutru su nastavili put. Ubrzo su stigli do velike provalije. Tada im je Lav pokazao da ipak poseduje hrabrost i jednog po jednog člana družine je preneo na svojim leđima preko nje. Ubrzo su naišli na još veću provaliju. Sada je Lav znao da neće moći da je preskoči, al se tada Strašilo dosetio da bi Limeni mogao prerezati stablo i napraviti most preko provalije.

„To ti je odlična ideja“, odgovori Lav. „Čovek bi i pomislio da ti u svojoj glavi zapravo imaš mozak umesto slame.“

Drvoseča je odmah krenuo na posao. Čim je srušio stablo, krenuli su da prelaze jedan po jedan. Tada su čuli da ih neko juri. Bili su to Kalidahi, zveri sa telima medveda i glavama tigra. Svi su počeli brzo da idu preko improvizovanog mosta, a zveri su krenule za njima. Strašilo se tada dosetio da Limeni prereže stablo, pa su zveri pale zajedno sa njim. Nastavili su put dalje i naišli na reku. Tada je Limeni krenuo da pravi splav kako bi prešli novu prepreku.

Smrtonosno polje makova

Kada su prenoćili još jednu noć, ujutru je Limeni završio splav i krenuli su da pređu reku. Ali to nije bilo nimalo lako. Reka je bila jako duboka, a struje su bile jake. Na sredini reke Strašilo je ostalo da visi na jednoj motki. Limeni je odmah počeo da plače za njim, ali se tada setio da će zarđati ukoliko bude plakao.

Lav je tada skočio u vodu, a ostatak družine mu je držalo rep i tako ih je, jednog po jednog, prebacio do obale. Pogledali su ka reci gde je Strašilo stajao sam. Razmišljali su kako da mu pomognu kada se pojavila jedna roda.

„Ko ste vi i gde idete?“ upita roda. „Ja sam Doroti“, odgovori devojčica, „a ovo su moji prijatelji, Limeni Drvoseča i Plašljivi Lav, mi idemo u Smaragdni Grad.“ „Niste na pravom putu“, uzvrati roda, dok je izvijala svoj dugački vrat i strogo gledala u čudnovatu družinu. „Znamo“, odvrati Doroti, „ali izgubili smo našeg prijatelja Strašila i pitamo se kako da ga vratimo.“  

Roda je odlučila da im pomogne i uspela je da donese Strašilo do njih. Družina je bila opet na okupu i nastavila je put. Ubrzo su stigli do polja sa makovima. Doroti je veoma brzo zaspala, protiv svoje volje. Makovi su je omamili. Njeni prijatelji su je brzo odneli do lepog mesta na obali reke, daleko od makova, gde su čekali da je lagani vetar probudi.

Kraljica poljskih miševa

Doroti i Lav su spavali, a Strašilo i Limeni su za to vreme uspeli da spasu Kraljicu poljskih miševa od opasne mačke. Limeni je svojom sekirom ubio mačku i izvukao kraljicu iz njenih kandži. Ona im je bila neizmerno zahvalna. Kada su njeni podanici dotrčali, kraljica im je naredila da moraju da ispune svaku želju Limenom Drvoseči jer je on njoj spasio život.

Limeni je zatražio od njih da spasu Lava koji je još uvek spavao u polju smrtonosnih makova. Morao je da ih ubedi da on nije opasna mačka i oni su mu na kraju ispunili želju i dovukli su Lava do njih. Doroti, koja se konačno probudila, zahvalila je kraljici na učinjenom delu.

„Ako vam ikada opet zatrebamo“, rekla je, „pozovite nas uz pomoć ove zviždaljke. Mi ćemo vas čuti i doći ćemo da vam pomognemo. A sad zbogom!“

Čuvar vrata

Kada se Lav konačno probudio nastavili su put dalje. Ubrzo su se vratili na put od žutih cigala. Sada su ponovo bili na pravom putu koji vodi ka Čarobnjaku iz Oza. Uz put su bile ograde, obojene u zeleno, a takve boje su bile i kućice iza njih.

„Ovo mora da je Ozova Zemlja“, utvrdi Doroti, „i zasigurno se bližimo Smaragdnom Gradu.“ „Da“, odgovori Strašilo. „Ovde je sve zeleno, dok je u Zemlji Žvakača plava bila omiljena boja stanovnika tog kraja. Ali, ovde ljudi ne deluju tako prijateljski raspoloženi kao u Zemlji Žvakača i bojim se da nećemo uspeti da nađemo prenoćište.“

Kada su stigli do sledeće kuće, Doroti je hrabro prišla i pokucala na vrata. Domaćini su ih primili i obavestili ih da su u blizini grada koji traže. Još su im i rekli da Veliki Oz ne želi nikoga da vidi i da će teško uspeti da ga pronađu.

Sledeće jutro, čim je izašlo sunce, nastavili su dalje. Ubrzo su ispred sebe na nebu ugledali prelepi zeleni sjaj. Znali su da se približavaju Smaragdnom gradu. Uskoro su se našli ispred velikih vrata i Doroti je pozvonila. Otvorio im je vrata niski čovek, obučen sav u zeleno. Čak mu je i koža bila zelenkaste boje. Otkrio im je da je on Čuvar vrata i da je njegov posao da ih odvede do Velikog Oza. Uslov je bio da stave naočare, kako ih sjaj Smaragdnog grada ne bi zaslepio. Kada su svi to učinili, krenuli su za Čuvarem vrata.

Čudesni Smaragdni grad Čarobnjaka Oza

Na putu do Ozove palate, sreli su mnogo mušakaraca, žena i dece, i svi su bili obučeni u zeleno i imali su zelenkastu kožu. Kada ih je čuvar doveo do palate, pojavio se vojnik koji ih je uveo unutra. Došli su do prestolne odaje i tu je trebalo da sačekaju da vojnik obavesti Velikog Oza da su došli.

„Jeste li videli Oza?“ „Ne, ne“, odvrati vojnik, „ja ga nikad nisam video. Ali pričao sam s njim i preneo mu vašu poruku dok je on sedeo iza velike zavese. Rekao je da će vas primiti, ako vi to tako silno želite, ali svako od vas mora da ide sam i primaće po jednu osobu dnevno. Zato, pošto morate ostati u palati nekoliko dana, odvešću vas u vaše sobe gde ćete moći na miru da se odmorite od vašeg putovanja.“

Jedna lepa devojka ih je smestila u zasebne sobe. Prva kod čarobnjaka ujutru je trebalo da bude Doroti. Lepa devojka je došla, obukla je u najlepšu zelenu haljinu i povela je do prestolne dvorane. Tu je bilo dosta ljudi koji su čekali da ih Veliki Oz primi, iako on to nikada nije uradio. Tada se začulo zvono i devojka je rekla Doroti da uđe kod čarobnjaka sama.

Kada je ušla, ugledala je veliki presto na kome se nalazila glava bez tela, ruku i nogu. Na glavi nije bilo ni kose, samo oči i uši. To je bio Oz, veliki i grozni, kako joj se sam predstavio. Doroti mu se predstavila i rekla mu svoju želju. On ju je upitao zašto bi joj pomogao, a ona je odgovorila zato što je on veliki i moćan, a ona samo jedna bespomoćna mala devojčica. Veliki Oz joj je na to rekao da nema nikakvu obavezu da joj pomogne, ali da će to uraditi ako ona ubije Vešticu sa Zapada. Doroti je počela da plače jer nikada nikoga nije namerno ubila. Ali Velikog Oza njene suze nisu pogodile i devojčica je napustila njegove odaje. Njeni prijatelji su bili tužni jer nisu mogli nikako da joj pomognu.

Sledeće jutro je bio red da Strašilo poseti čarobnjaka. Na prestolu je ovaj put sedela prelepa dama. Kada je objasnio Velikom Ozu zašto je došao, ovaj mu je odgovorio isto što i Doroti. Ako želi da mu se ispuni želja, mora da ubije Vešticu sa Zapada.

Sledećeg jutra, Limeni Drvoseča je otišao da vidi Velikog Oza. Njega je dočekala najstrašnija zver. Kada je izgovorio svoju molbu, čaronjak mu je rekao da pomogne Doroti da ubije vešticu i da će mu tek onda ispuniti to zbog čega je došao.

Kada je Lav otišao u odaje Velikog Oza, sačekala ga je ogromna vatrena kugla, u koju se jedva moglo gledati. Kada je Lav zatražio hrabrost, čaronjak mu je odgovorio da mu donese dokaz da je veštica mrtva i dobiće hrabrost za uzvrat.

„I što ćemo sada?“ upita tužno Doroti.

„Samo je jedna stvar koju možemo da uradimo“, odgovori Lav, „a to je da odemo u Zemlju Palčića, potražimo Zlu Vešticu i uništimo je.“

„Ali šta ako to ne uspemo?“ kaza devojčica.

„Onda ja nikada neću dobiti hrabrost“, odgovori Lav.

„A ja nikada neću dobiti mozak“, doda Strašilo.

„A ja nikada neću dobiti srce“, izusti Limeni Drvoseča.

Doroti je čvrsto rešila da pronađe Zlu vešticu i ubije je, kako bi mogla ponovo da vidi svoju tetku i teču. Ostatak družine je rešio da joj se pridruži.

U potrazi za Zlom vešticom

Čuvar vrata im je rekao da ne moraju da traže vešticu jer će ona pronaći njih čim budu ušli u njenu zemlju. Rekao im je da se paze jer je do sada niko nije uhvatio. Ona je uspevala svakog da uhvati i napravi robove od njih. Kako su išli ka zapadu, sunce je bilo jako i družina je legla da odmori i pre mraka.

Zla veštica je imala samo jedno oko, ali  je ono bilo moćno kao telekop i videla je svuda. Tako je sada videla Doroti kako spava okružena svojom družinom. Bila je mnogo besna što su ušli u njenu zemlju i odmah je zasvirala u svoju pištaljku. Čopori vukova su odmah dotrčali i ona im je naredila da ih pronađu i raskomadaju. Kada su ih vukovi pronašli, Limeni Drvoseča je uzeo svoju sekiru, koju je naoštrio, i ubio sve vukove. Doroti se ujutru uplašila kada je videla zle vukove, ali joj je Limeni sve ispričao.

Zla veštica je bila jako ljuta što su stranci još uvek živi i hodaju njenom zemljom, pa je ovog puta dva puta zapištala u svoju pištaljku i do nje su došle vrane. Naredila im je da pronađu strance i iskopaju im oči. Strašilo je prihvatio ovu borbu kao svoju i pobio vrane. Veštica je sledeći put naredila crnim pčelama da izbodu družinu. Ali Strašilo i Limeni su nadmudrili i njih tako što su sve sem Limenog posuli slamom pa su pčele napale Drvoseču i polomile svoje žaoke o njega i umrle. Zla veštica je sada već bila toliko ljuta da je naredila Palčićima, svojim podanicima, da uzmu koplje i napadnu strance. Oni nisu bili hrabri ljudi, ali su morali da poslušaju kraljicu. Čim su stigli do družine, Lav je glasno zarikao i oni su pobegli nazad u zamak. Veštica je išibala za kaznu sve Palčiće jer nisu ispunili zadatak.

Veštica je bila veoma ljuta jer su ovi stranci uspeli da joj upropaste svaki plan da se odlučila da pribegne magiji. Stavila je zlatan šešir i izgovorila čarobne reči pa se odjednom oko nje pojavilo mnogo majmuna sa velikim jakim krilima. Jedan od njih je bio vođa i rekao je Zloj Veštici da ih je pozvala treći i poslednji put i upitao koja je njena zapovest, a ona je tražila da unište sve te strance koji su ušli u njenu zemlju, samo da joj Lava donesu živog jer planira da ga osedla i da joj bude podanik.

Majmuni su Limenog bacili na šiljate stene, a Strašilovu slamu su razvukli i spakovali je u jednu vreću koju su okačili na vrh najvišeg drveta. Lava su vezali kanapima i odneli u zamak u dvorište ograđeno žičanom ogradom iz koje nije mogao da pobegne. Doroti međutim nisu dirali. Vođa majmuna joj je prišao i video poljubac Dobre Vile na čelu.

„Ne usuđujemo se da naudimo ovoj maloj devojčici“, reče im, „jer je ona zaštićena silama  Dobra, a one su veće od sila Zla. Sve što možemo da uradimo je da je prenesemo u dvorac Zle Veštice i tamo ostavimo.“

Majmuni su je odneli Zloj Veštici i objasnili šta su uradili, a zatim joj rekli da više nema nikakvu vlast nad njima i odleteli. Veštica je primetila da Doroti ima poljubac Dobre Vile i srebrne cipelice, ali da očigledno nije svesna kakvu moć poseduje pa je to iskoristila da joj naredi da sve pospremi kako ne bi završila poput Limenog i Strašila.

Lav nije dozvolio Veštici da ga osedla i zato je ona rešila da ga izgladnjuje kako bi popustio, ali je Doroti svake večeri kada Veštica zaspi, donosila Lavu hranu i zajedno su pokušavali da smisle kako da pobegnu. Nisu imali ideju, a Veštica je sve više želela da se dokopa Dorotinih cipelica jer joj je ponestajalo magije. Doroti je skidala cipelice samo kada se kupala uveče, ali se Veštica toliko plašila mraka i vode da nije smela da joj ih tada ukrade.

Na kraju je gvozdenu šipku postavila u kuhinji i učinila je nevidljivom pa se Doroti saplela i pala i jedna cipelica joj je spala sa noge. Veštica je brzo uzela i obula na svoju nogu. Doroti joj se usprotivila, a Veštica nije želela da joj vrati cipelicu. Zbog toga je Doroti uzela kantu vode i polila Vešticu, a ova je počela da se topi.

„Za par ću se trenutaka otopiti i ceo dvorac će ti biti na raspolaganju. Bila sam zla celog života, ali nikad nisam ni sanjala da će mi glave doći malena devojčica poput tebe, nikad nisam ni sanjala da ćeš me ti otopiti i time me sprečiti da i dalje činim opaka dela. Gle, nema me-e-e-e!!!“

Tako se Zla Veštica istopila i Doroti je uzela svoju srebrnu cipelicu i pomela ostatke Veštice. A onda je potrčala ka Lavu da mu kaže da više nisu zarobljenici.

Oslobođenje

Doroti je oslobodila Lava, a zatim saopštila Palčićima da više nisu robovi. Toliko su bili srećni da su taj dan proglasili praznikom koji će uvek slaviti. Doroti je želela da pokuša da spase Limenog i Strašilo pa su joj se Palčići pridružili i pronašli Limenog koji je bio potpuno izudaran.

Među Palčićima je bilo odličnih limara pa su popravili Limenog i on je od sreće zaplakao i Doroti je morala da mu briše suze kako ne bi zarđao. Tada su pošli da pronađu Strašilo i našli su ga na vrhu ogromnog drveta. Niko nije mogao da se popne pa je Limeni odlučio da poseče drvo svojom novom sekirom koja je sada bila od zlata jer mu je Palčić zlatar napravio umesto stare koja je bila uništena.

Srušio je drvo i Palčići su odmah Strašilovo odelo ispunili novom, čistom slamom. Dobri Strašilo im se neizmerno zahvaljivao što su ga spasili.

Sada kada su ponovno svi bili na okupu, Doroti i njeni prijatelji proveli su sledećih nekoliko dana u ushićenom slavlju, slaveći u Žutom dvorcu, gde su imali sve što im je bilo potrebno.

Ali jednog dana devojčica se setila tetke Em i rekla je: „Moramo nazad kod Oza da tražimo da ispuni svoje obećanje.“

Pre polaska su se svi pozdravili sa Palčićima kojima je bilo žao što ih napuštaju. Doroti je pakujući hranu za put pronašla veštčin zlatni šešir i odlučila je da ga nosi jer joj je bio taman, ne sluteći da on ima veliku moć.

Krilati majmuni

Družila se izgubila tražeći put do Oza i danima su lutali. Na kraju su izgubili svaku nadu, ali se Doroti setila pištaljke koju joj je dala kraljica miševa i dunula u nju. Uskoro su se pojavili miševi sa kraljicom koja im reče da su daleko otišli od Oza jer im je sve vreme iza leđa.

Tada mišica primeti zlatni šešir i objasni Doroti da je on magičan i da njime može da prizove leteće majmune da ih prenesu do Oza na brzinu. Doroti je u šeširu pronašla uputstva i uradila istu vrstu čarolije kao što je i Zla Veštica kada je pozivala majmune.

Odmah su kraj njih sleteli Krilati majmuni, a kralj je upitao Doroti koja je njena zapovest. Doroti je tražila da ih prenesu do Smaragdnog grada i oni su ih odmah podigli i poneli. Dok su leteli, kralj majmuna je ispričao znatiželjnoj Doroti zašto su vezani za zlatni šešir i moraju da ispunjavaju želje.

Nekada davno su Krilati majmuni bili slobodni i poznati po svojim nestašlucima. Princeza u čijem su kraljevstvu živeli je bila toliko lepa i pametna da nije mogla da nađe sebi ravnog čoveka da se uda za njega. Na kraju ga je ipak pronašla, ali je bio mlad pa je koristila svoje moći da on brže poraste i sazri. Jednog dana su majmuni leteli i videli ga kako šeta, podigli i bacili na sred reke. On se nije naljutio, smejao se i doplivao na obalu. Princeza je bila besna što je njegovo odelo uništeno i htela je da majmunima veže krila, ali su je jedva ubedili da to ne uradi. Umesto toga je napravila zlatni šešir koji je dala svom dragom i majmuni su bili dužni da ispune tri želje onome ko nosi taj šešir. Kada su se venčali, princezin muž je od majmuna tražio samo da se drže dalje od princeze. Ali Zla Veštica sa Zapada se dočepala šešira i iskoristila majmune da osvoji Zapad i porobi Palčiće, a druga želja joj je bila da proteraju Oza sa Zapada.

Kralj majmuna je taman završio priču kada su doleteli do Smaragdnog grada.

Raskrinkavanje Groznog Oza

Pozvonili su na vrata i došao je Čuvar Vrata koji se iznandio što ih vidi. Objasnili su mu da je Doroti rastopila Zlu Vešticu i on joj se poklonio. Odmah su obavestili Oza, ali na iznenađenje svih, on ih nije odmah primio. Ni sutradan. Prošlo je nekoliko dana, a Oz ih i dalje nije primao. Na kraju su se iznervirali i poručili Ozu da ako ih ne primi, pozvaće Krilate majmune.

Oz nije želeo da se ponovo sreće sa Krilatim majmunima pa je pristao da ih primi sutradan ujutru. Kada su ušli u njegovu dvoranu, bila je prazna. Glas im se obratio negde odozgo i upitao šta žele od njega.

Oni opet ogledaše svuda po odaji, a kako nikoga nisu mogli da vide, Doroti upita: „Gde ste?“

„Ja sam svuda“, odgovori glas, „ali u očima običnih smrtnika ja sam nevidljiv. Sada ću sesti na svoj presto tako da možete da razgovarate sa mnom.“ I zaista, tada glas odjednom poče dolaziti samo iz smera prestola, pa svi zajedno priđoše i postrojiše se u vrstu.

Oz se pravio da ne zna šta je obećao družini i Lav je odlučio da ga uplaši time što je glasno riknuo. Toto se toliko uplašio da se spaleo o zavesu koja je visila u uglu i ona je pala. Iza nje su videli starog čikicu koji im je priznao da je on ustvari Grozni Oz i da je običan prevarant. Pokazao im je spravice i lutke koje je koristio kako bi im se različito prikazao, a umeo je dobro da menja glasove jer je bio trbuhozborac.

Oz im je rekao da je rođen u Omahi i Doroti shvati da to nije daleko od Kanzasa. Učio je da postane trbuhozborac, ali mu je to dosadilo pa je počeo da leti balonom i radio je za jedan cirkus – najavljivao je kada cirkus dođe u grad.

„E, pa jednog sam dana tako poleteo u svom balonu, ali mi se konopci zamrse i više nisam mogao da se spustim. Balon je otišao daleko iznad oblaka, tako daleko da ga je vazdušna struja odnela miljama daleko. Ceo dan i noć sam putovao vazduhom i ujutro drugog dana probudio sam se i video da s balonom lebdim iznad neke nepoznate i predivne zemlje.

Ljudi iz te zemlje su mislili da je on veliki čarobnjak čim se spustio sa neba, a on je odlučio da prihvati tu ulogu i naredio je stanovnicima da sagrade Smaragdni Grad. Svi su nosili zelene naočare i verovali da je sve oko njih zeleno. Najviše se plašio veštica, posebno onih sa Istoka i Zapada jer su bile zle i zato se krio od svih u svojim odajama.

Tada su svi redom tražili da im da ono što im je obećao. Strašilu je rekao za mozak:

„Ne treba ti. Svakog dana naučiš nešto novo. Beba ima mozak, ali ne zna skoro ništa. Iskustvo je jedina stvar koja stvara znanje i što si duže na zemlji, to ćeš više iskustva da sakupiš.“

Lavu je rekao za hrabrost:

„Siguran sam da si izuzetno hrabra životinja. Sve što ti treba je samopouzdanje. Nema ni jednog živog bića koje se ne boji kada se suoči s opasnošću. Prava hrabrost je u suočavanju s opasnosnošću uprkos strahu, a takve hrabrosti ti imaš napretek.“

A Limenom Drvoseči je o srcu rekao sledeće:

„Ali sasvim je pogrešno od tebe što tražiš srce. Većinu ljudi srce čini nesrećnim. Kad bi ti bar shvatio da si pravi srećnik što nemaš srce!“

Sva trojica su ipak želela da dobiju ono po šta su došli i Oz im obeća da će im ipak svakom dati ono što traže ako dođu sutra. Red je došao na Doroti i Oz joj je tražio nekoliko dana da smisli kako da je prebaci preko velike pustinje. U međuvremenu pozvao je da bude gost u njegovoj palati, a dogovorili su se da nikom ne kažu kako je on u stvari prevarant.

Čarolije velikog varalice

Sutradan su redom odlazili kod Oza po ono što im je obećao. Prvi je otišao Strašilo i Oz mu je u glavu stavio smesu mekinja koju je pričvrstio iglama i šrafovima. Strašilo je bio presrećan. Zatim je po srce otišao Limeni Drvoseča. Njemu je Oz izrezao kvadratnu rupu na grudima i ubacio srce od svile ispunjeno piljevinom. Limeni je bio oduševljen koliko je srce lepo i pitao je samo da li je plemenito. Oz odgovori da jeste.

Na kraju je Lav otišao po hrabrost, a kada mu je Oz ponudio zelenu tečnost da popije, Lav je onjušio i nije mu se dopao miris. Upitao je šta je to, a Oz mu odgovori:

„Pa, da je u tvom telu, bila bi hrabrost. Znaš dobro i sam da je hrabrost uvek u pojedincu, zato se ova tečnost ne može još nazvati hrabrost – dok je ne progutaš. Zato te, molim, da je ispiješ što je pre moguće.“

Lav se odmah osetio mnogo hrabrijim, a Oz se nasmejao jer je uspeo da ih sve prevari. Međutim, ostala mu je još i Doroti sa kojom nije znao šta da radi.

Kako je balon poleteo

Tri dana je Oz izbegavao Doroti kojoj je bilo teško dok su ostali uživali u svojim ispunjenim željama. Četvrtog dana je Oz pozvao i rekao joj da je smislio kako da joj pomogne. Napraviće balon i on će poći sa njom. Nije siguran da li će ih balon odneti baš do Kanzasa, ali vredi da pokušaju.

Zajedno su se bacili na šivenje svile za balon. Šili su komad po komad, a svaki je bio zelene boje samo različite nijanse jer je Oz oduvek želeo da napravi balon sa različitim nijansama zelene. Trebalo im je tri dana da sve zašiju, a onda je Oz iznutra tkaninu premazao lepkom kako ne bi propuštala vazduh. Nakon toga je balon bio spreman.

Oz je svima objavio da odlazi u posetu čarobnjaku iznad oblaka i da u njegovom odsustvu moraju da slušaju Strašilo.

Doneli su ogromnu korpu i naložili veliku vatru iznad koje su držali otvor balona da se napuni toplim vazduhom. Kada je balon krenuo da se podiže, Oz je uskočio u korpu, a Doroti nije mogla da nađe Totoa i zakasnila je. Balon je poleteo bez nje i tako je Oz otišao i nikada ga niko nije više video. Ljudi su dugo pričali o njemu i patili, ali su bili zahvalni što im je ostavio Strašilo.

Put na Jug

Svi su bili srećni sem Doroti koja je neutešno plakala. Prijatelji su se sastali da smisle šta da rade i Strašilo se doseti da pozovu Krilate majmune koji mogu da je prenesu preko pustinje. Doroti odmah donese šešir i izgovori čarobne reči. Kroz prozor palate uleteše majmuni.

Kralj majmuna joj objasni da oni ne mogu da prelete pustinju jer žive samo u svojoj zemlji tako da ne mogu da joj ispune želju. Doroti je plakala jer je potrošila uludo drugu želju, a i dalje nije mogla da ode kući.

Na kraju im je vojnik Smaragdnog grada predložio da odu na Jug kod Glinde, dobre veštice, koja živi na samom obodu pustinje i sigurno zna kako da je pređu. Lav, Limeni i Strašilo su odlučili da pođu sa njom i pomognu joj kako bi joj se odužili za sve što je učinila za njih.

Napad neprijateljskog drveća

Sutradan su krenuli na put. Oprostili su se sa svima u gradu i pošli putem ka Jugu.

Prvo su išli preko širokih poljana prepunih cveća. Spavali su na otvorenom. Sutradan su naišli na gustu šumu koja se prostirala na sve strane i nikako je nisu mogli zaobići. Strašilo je prvi pokušao da prođe kroz granje, ali ga je drvo uhvatilo i bacilo unazad. Pokušao je ponovo i isto se desilo.

Limeni Drvoseča je tada pošao i kada je drvo krenulo da ga napadne granom, on je jako zamahnuo sekirom i otkinuo je. Drvo se treslo od bola, a svi se brzo provukoše kroz prolaz osim Totoa koga je grana uhvatila. Limeni je uspeo da ga oslobodi.

Srećni nastaviše dalje, ali su naišli na visoki zid od porcelana. Bio je jako gladak i nisu mogli da se popnu pa je Limeni smislio da napravi merdevine.

Osetljiva zemlja od porcelana

Dok je Limeni pravio merdevine ostali su odmarali. Kada ih je završio, probudio je ostatak društva i počeli su da se penju jedan po jedan. Svako je imao isti komentar kada se popeo na vrh merdevina i  pogledao preko zida. Svi su izgovorili: „O bože!“

Ispred njih se nalazila zemlja sa prelepim svetlucavim kućama i ljudima obučenim u sjajna odela. Neverovatno je bilo što je sve bilo od porcelana. Kada su se spustili sreli su mlekaricu koja je muzla porcelansku kravu, pa zatim princezu i klovna. Doroti se oduševila princezinom lepotom i poželela je da je ponese sa sobom u Kanzas. Ali princeza joj je rekla da bi bila jako tužna kada bi se to dogodilo.

Kako su hodali kroz ovu osetljivu zemlju od porcelana, dešavale su se nezgode. Jedva su čekali da je prođu.

„Uh, to je jako loše“, kaza Doroti, „ali, osim što smo razbili nogu kravi i crkvu, dobro je što nismo naneli i još više štete ovim malim ljudima. Oni su tako lomljivi.“

„Da, zaista jesu“, kaza Strašilo, „i sretan sam što sam od slame pa me se ne može tako lako oštetiti. Ima i gorih stvari na svetu nego biti Strašilo.“

Lav postaje kralj životinja

Kada su sišli sa porcelanskog zida, naišli su na zemlju punu bara i močvara. Bila je to zemlja puna divljih životinja. Nikome se nije svidela, samo Lavu. On je smatrao da bi tu mogao provesti ostatak svog života.

Dok su koračali dalje prišao im je jedan tiger i pozdravio Lava kao kralja životinja. Lav se iznenadio time, ali mu je tiger objasnio kako zemljom vlada strašno čudovište u obliku pauka, koje ubija životinje. Kako u zemlji nije bilo drugih lavova, Lav je rešio da ode i ubije pauka. Lako ga je našao i savladao.

„Lav se vrati natrag na mjesto gdje su životinje zasjedale i čekale ga, te ponosno objavi: „Više se ne morate bojati svoga neprijatelja!“

 I tada se sve životinje poklone Lavu kao svome kralju, a on im obeća da će se vratiti i vladati njima čim Dorothy bude na putu kući za Kansas.“

Zemlja prstenjaka

Kada je družina izašla iz šume, naišla je na strmi obronak. Znali su da ne mogu da ga lako pređu. Dok su razgovarali, začuli su glas koji je dolazio iza jednog kamena. Pojavio se čovečuljak koji je izvio vrat i udario Strašila. Odjednom se na sve strane čuo smeh i pojavilo se mnoštvo istih čovečuljaka. Bili su to Čekićoglavci. Družina je znala da ne može da se bori protiv njih i rešili su da iskoriste i poslednju naredbu koju imaju kod Krilatih Majmuna. Kada su došli, Doroti im je naredila da ih prenesu preko obronka. Posle toga su se pozdravili i majmuni su otišli.

Doroti je pokucala na vrata jedne kuće i od domaćice su dobili nešto hrane i objasnila im je put do Glindinog dvorca. Kada su stigli do dvorca, sačekale su ih tri mlade devojke na vratima. Doroti je rekla svoje ime i jedna devojka se brzo vratila sa pozivom od Dobre Veštice da uđu u dvorac.

Glinda ispunjava Dorotinu želju

Pre ulaska u Glindine odaje, družina se malo doterala. Kada su ih konačno odveli kod nje, sreli su se sa lepom, mladolikom devojkom jarkocrvene kose. Doroti joj je objasnila zašto su došli i ispričala celu svoju priču.

„Moj blagoslov, dete moje“, kaza ona, „sigurna sam da ti mogu reći kako ćeš se vratiti natrag u Kansas.“ I doda: „Ali, ako ti to kažem, moraš mi dati svoj zlatni šešir.“

 „Bez zadrške“, uzvikne Doroti, „meni više nije ni od kakve koristi, a jednom kad je u tvom vlasništvu, tri puta možeš narediti Krilatim Majmunima da ti služe.“

 „Mislim da će mi njihova usluga i trebati tri puta“, veselo odvrati Glinda.  

Kada je dobila šešir, Glinda je upitala Strašilo šta planira da radi kada se Doroti vrati u Kanzas. Strašilo joj je rekao da će se vratiti u Smaragdni grad jer ga je Oz postavio za vladara njegove zemlje, ali da se plaši kako će se izboriti sa Ćekićoglavcima. Veštica mu je rekla da će iskoristiti jednu od naredbi Krilatim Majmunima i pomoći mu u tome.

Limeni Drvoseča joj je ispričao priču o Palčićima i kako su izrazili želju da on vlada njihovom zemljom. Veštica mu je obećala da će druga naredba biti da ga prenesu do Zemlje Palčića.

Kada je upitala Lava šta on želi da radi, ispričao joj je o zemlji iza brda sa Čekićoglavcima gde živi puno životinja koje su ga proglasile svojim kraljem. Vešticina treća naredba biće da Lav stigne do svoje nove zemlje.

Doroti je bila presrećna. Zahvalila se Dobroj Veštici i upitala je kako će ona stići do Kanzasa. Glinda se nasmejala i rekla joj da će je njene srebrne cipelice odneti do tamo. Da je znala za njihovu moć, mogla je otići kući još prvog dana.

„Ali ja onda ne bih dobio svoj prekrasni mozak!“ vrisne Strašilo. „Verojatno bih proveo svoj cijeli život u polju kukuruza.“

 „A ja ne bih dobio svoje dražesno srce“, ustvrdi Limeni Drvosječa. „Stajao bih ukočen i rđao u onoj šumi do kraja svijeta.“

„A ja bih večno ostao kukavica“, reče Lav, „i ni jedna životinja u celoj šumi ne bi imala što dobro reći o meni.“

Tada se Doroti oprostila od svoje družine. Svi su plakali na rastanku. Čak je i Dobra Veštica ustala sa svog prestola da se pozdravi sa njom. Kada je još jednom svima rekla zbogom, Doroti je tri puta udarila petama svojih cipelica i zaželela da ode kod svoje tetke Em. Ubrzo se našla u vihoru koji ju je odneo nazad u Kanzas.

Ponovo kod kuće

Tetka Em je izlazila iz kuće kada je videla Doroti kako trči ka njoj. Presrećna, zagrlila ju je čvrsto i zasula poljupcima. Bila je konačno kod svoje kuće.

Analiza likova

Likovi: Doroti, plašljivi Lav, Strašilo, Limeni Drvoseča, čarobnjak iz Oza

Doroti – glavni lik. Devojčica koja je ostala bez roditelja, a o njoj su se brinuli tetka Ema i stric Henri. Živela je u sumornom okruženu u Kanzasu. Tetka i stric se nikada nisu smijali, ali Doroti je unatoč svemu jako volela svoj dom. Njeno najveće veselje bio je psić Toto. Iz priče se ne može definirati koliko je tačno Doroti stara, ali može se zaključiti da je samostalna, uredna i odgovorna.

Iako se zbog svojih srebrnih cipelica posebno isticala i drugi su je smatrali čarobnicom, ona je ostala jednostavna i nije imala visoko mišljenje o sebi. Na svom putovanju je upoznala mnogo dragih osoba koje su zbog nekih nedostataka imali osećaj da manje vrede. Doroti im je svima pomagala koliko je mogla. Iako se ponekad bojala, nije to preterano pokazivala i bila je hrabra.

Strašilo – umesto glave je imalo vrećicu sa slamom na kojoj su bili nacrtani nos, oči i usta. Na glavi je imao šešir, a bio je obučen u staro odelo koje je isto tako bilo napunjeno slamom. Pojavljuje se odmah na početku Dorotinog puta u Oz. Strašilo je bilo nesrećno zbog toga što nema mozga. Na početku se osećao korisnim jer je plašio ptice, ali one su shvatile da on ne može da se miče pa ga se više nisu bojale. Jednom mu je vrana dobacila kako bi bio dobar čovek, samo da ima mozga.

Kasnije se pokazalo da je Strašilo ipak bilo domišljato i da je moglo da razmišlja. Osim što je bilo domišljato, bilo je i hrabro, brižno te nesebično. Čarobnjak je pokušao da ga uveri kako će iskustvom doći do znanja, ali Strašilo je htelo mozak. Nakon što mu je Oz to prevarom omogućio, konačno je bio srećan.

Limeni Drvoseča – godinu dana je nepomično stajao usred šume dok mu Doroti i Strašilo nisu pomogli. On je ranije bio čovek sa srcem, ali ga je Zla veštica od Istoka pretvorila u limenog drvoseču. Najviše je žalio zbog toga što nema srce, barem je on to tako mislio. Zapravo je bio jako dobar, osećajan i hrabar kada je trebao braniti svoje drugove. Tek kada mu je Oz dao lažno srce pomislio je kako će se opet moći zaljubiti i zbog toga je bio jako srećan.

Lav – poslednji se priključio društvu na putu do Smaragdnog Grada. Isprva su ga se svi bojali zbog njegove rike, ali on se brzo povukao i pokazao kukavicom nakon Dorotine pljuske. Priznao je ostatku društva da je kukavica i da je njegova najveća želja biti hrabar. Zbog toga se uputio s ostalima do čarobnjaka Oza. Poput drugih likova, nije imao dovoljno samopouzdanja. On je zapravo bio hrabar, što je pokazao kada je trebao obraniti drugove, ali toga nije bio svestan. Zadivio je šumske životinje svojom hrabrošću pa su one htele da se vrati i bude njihov vladar. Međutim, ništa nije moglo da ga uveri da je hrabar, sve dok nije popio lažnu tekućinu koju je dobio od Oza.

Čarobnjak Oz – svima je obećavao da će im ispuniti želje. Svi su ga smatrali moćnim i strašnim, iako niko nije znao kako zapravo izgleda. Međutim, njegova moć je bila prividna, a na kraju je slučajno raskrinkan zahvaljujući Dorotinom psiću. Tako je otkriveno da je strašni čarobnjak ustvari sitan i nemoćan starac. On je stigao u Smaragdni Grad sasvim slučajno – spustio se zračnim balonom. Stanovnici tog mesta smatrali su to čudesnim pa su mu dopustili da vlada nad njima.

Jedino čega se bojao bile su veštice, jer su one za razliku od njega posedovale prave moći. Na kraju mu je ipak bili žao zbog toga što ne može da ispuni obećanja koja je dao Doroti i ostatku društva pa je pokušao da im barem malo pomogne.

Beleška o piscu

Liman Frenk Baum bio je američki dečiji pisac, novinar i dramaturg. Njegovo najpoznatije delo „Čarobnjak iz Oza“ ga je proslavilo svugde u svetu. Rođen je 15.maja 1856., u porodici izmešanog porekla – nemačkog, škotsko-irskog i engleskog. Otac mu je bio naftni magnat.

Mladi Frenk je bio krhko, osetljivo dete, manje fizički aktivno od ostale dece, zbog naizgled urođene srčane mane. Imao je srčane smetnje, manifetovane sinkopom, često izazvane emocionalnim stresom. Godine 1869.sa dvanaest godina, roditelji ga upisuju u vojnu školu. Stroga disciplina i naporne vežbe bile su prenaporne za njegovo zdravlje. Kada je doživeo još jedan napad, napustio je školu.

Po povratku kući, otac mu je kupio štamparsku presu. Frenk je, zajedno sa mlađim bratom Harijem, počeo da izdaje dnevne novine, u kojima je, pored aktuelnih članaka, objavljivao i svoje priče i pesme.

U 25.godini života počinje da se interesuje za pozorište. Tokom tog perioda upoznaje Mod Gejdž, ćerku američke sifražetkinje i borca za prava američkih Indijanaca, Matilde Džoslin Gejdž. Frenk i Mod su se venčali u novembru 1882.godine. U braku su dobili četvoro dece.

Liman Frenk Baum napisao je sve ukupno 55 romana, 83 kratke priče i 200 pesama. Često je nastojao da svoja dela adaptira za pozorište ili film. U svojim pričama predvideo je medije poput TV-a, laptopa i bežičnog telefona.

Njegova prva knjiga „Otac gusan“, objavljena je 1899.godine i postigla je komercijalni uspeh. Sledeće godine objavljuje svoje najpoznatije delo, modernu bajku za decu, „Čarobnjak iz Oza“. Ovo delo je postalo jedno od najčitanijih dela za decu. Do danas, ova knjiga je doživela prevod na gotovo sve svetske jezike.