Car Lazar i carica Milica obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu pesme, analizu dela i književne elemente, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletnu pesmu Car Lazar i carica Milica >>
Analiza dela
Kosovski ciklus srpske narodne poezije zbirka je epskih pesama čija je tema Kosovki boj i događaji vezani za njega. Boj na Kosovskom polju bio je sukob između srpske i turske vojske, a desio se na Vidovdan 1389. godine. Iako se nazivaju narodnima, većina ovih pesama izvorno je nastala u crkvi, kao deo propovedi, pa su se kasnije one pevale u narodu i time malo menjale. Na kraju su pesme dovele do stvaranja tzv. kosovskog mita, odnosno pojednostavljenih i netočnih verovanja o boju na Kosovu. Uz to, imale su velikog uticaja na srpsku umetnost uopšte, jer i same imaju veliku umetničku vrednost, usprkos tome što su historijski nepouzdane.
Iako se ne zna kada su pesme ovog ciklusa točno nastale (veruje se da sežu od 15. do kasnog 16. veka) većinu je zabeležio Vuk Karadžić u 19. veku. Posebno su se aktivno pevale u drugoj polovini 18. veka, do početka 19. Srpske junačke pesme pevale su se najviše u južnim krajevima Srbije, u Crnoj Gori i delovima Bosne i Hercegovine, dok su na severu zemlje bile zaboravljene. Dok ih je zabeležavao, Karadžić je zapisivao i imena svojih izvora. Kasnije je primećeno da su neke pesme ispevane od istih autora te da sadrže određene umetničke odrednice svojstvene tom autoru. Zaključeno je da su pojedinci tog vremena imali ključnu ulogu u stvaranju poslednje, zapisane verzije nekog junačkog epa, što je kasnije imalo uticaja i na pisanu književnost.
Ove pesme govore o vremenu kada je srpska država bila pod Turcima, pa kako narod nije mogao da se odupre tiraniji, za to su bili potrebni junaci. Junaka ima puno, ali najznačajniji je ipak Kraljević Marko koji, iako historijska ličnost, s vremenom postaje mit, odnosno priče o njemu više nisu historijski relevantne, već pretvorene u junačke priče koje gotovo da graniče sa fantastikom, odnosno bajkama.
Unatoč tome što nisu historijski relevantne, ove pesme najuspelija su dela srpske narodne epike. Imaju složeniju strukturu, dramatičnog sadržaja i tematski su vezane za bitku, bilo da govore o vremenu neposredno pred boj, za vreme ili neposredno nakon boja. U svim pesmama možemo da primetimo dva osnovna motiva – izdaju i herojsku pogiblju. Narodni pevači likove su u pesmama delili u dve skupine: one koji su poginuli i time zaradili herojsku smrti i one koji su preživeli, šta znači da su izdajnici naroda. Čak je i krivica za poraz u bitki spala na Vuka Brankovića koji je optužen za izdaju samo zato što je preživeo, dok je njegov suborac Miloš Obilić heroj zbog svog žrtvovanja.
Književni elementi
Vrsta dela: junački ep
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovsko polje
Tema dela: junaštvo srpskih junaka
Ideja dela: radije poginuti za ono u šta verujemo, nego kukavički živeti
Prepričano delo
Car Lazar seo je za večeru kad mu je došla njegova supruga, carica Milica i potužila mu se jer sutra odlazi na Kosovo i sa sobom vodi sve sluge i vojvode. Odvodi devetero braće Jugovića i nitko od muškaraca ne ostaje na dovru, pa ga moli da joj barem jednog brata ostavi kako bi je čuvao. Car Lazar je pita za kojeg bi brata najviše voljela da ostane s njom, a ona kaže da joj ostavi Boška Jugovića. Lazar joj kaže neka sutra, kada vojska iz grada krene prema kapiji, izađe i kaže Bošku Jugoviću, koji će nositi barjak, da ga ostavi nekome i s njom ostane na dvoru.
Kada je svanulo jutro, otvorila su se gradska vrata i Milica je išetala, pa stala kod kapije. Konjica je krenula prema izlazu, a predvodio ju je Boško Jugović sa barjakom. Priđe mu Milica i kaže mu da je car Lazar dopustio da ostane s njom na dvoru, mesto da ide u boj na Kosovo. Boško joj odvrati da se vrati na dvor, a on će u boj; nikome ne bi dao svoj barjak ni svoje mjesto u bitci, čak ni da mu car da cijeli Kruševac, jer to bi bila sramota i ljudi će govoriti da je kukavica koja nije htjela da ide u boj. Radije će proliti svoju časnu krv i umreti za svoju veru.
Boško Jugović ode, a za njim dođe Jug-Bogdan i za njime sedam Jugovića. Sve ih je Milica redom zaustavljala, ali nitko je nije htio ni pogledati. Dođe onda i Jugović-Vojina, pa ulovi ona i njegova konja, kaže mu isto što i Bošku – da mu je car dao blagoslov da ostane s njom na dvoru i čuva je. Jugović-Vojina pošalje Milicu natrag na dvor i kaže joj da i on mora da ide u bitku, braniti svoju zemlju i vjeru, pa čak i ako zbog toga pogine.
Carica Milica od tuge padne na zemlju i tada joj dođe Lazar. Obriše joj suze i pozove slugu Golubana. Kaže mu neka uzme Milicu i odvede je na dvor, pa ostane s njom mesto da ide na Kosovo. Sluga Goluban zaplače zbog te molbe, ali uzme Milicu i odvede je na dvor. Ipak, nije mogao da odoli i da ne ode na Kosovo.
Sutra ujutru, doletjela dva gavrana sa Kosova polja na Lazarevu kulu. Milica izađe i vidjevši gavrane pita ih odakle su poleteli, jesu li došli s Kosova i videli dve silne vojske? Da li znaju tko je bitku dobio? Gavrani odgovore Milici da su došli s Kosova polja, tamo su videli dve silne vojske, sukobile su se i oba su cara izginula. Ostalo je nešto živih Turaka i nešto živih Srba, ali svi su okrvavljeni i ranjeni.
Dođe tada sluga Milutin, noseći desnu ruku u lijevoj, punu rana. Milica ga pita šta je bilo, je li izdao cara na Kosovu? Milutin joj kaže da ga skine sa konja , umije hladnom vodom i napoji vinom jer zadobio je teške rane. Milica sve to učini, pa ga pita šta je bilo na Kosovu. Gdje su poginuli knez Lazo, Jug-Bogdan, devet Jugovića, Miloš vojvoda, Vuk Branković i Banović Strahinja?
Sluga joj kaže da su svi ostali na Kosovu, tamo su mnogi izginuli, ali više je poginulo Srba nego Turaka jer su branili svog kneza Lazara. Jug je poginuo u prvom boju, poginulo je i osam Jugovića jer brat brata nije htio izdati, ostao je samo Boško Jugović čiji se barjak orio na Kosovu polju. Onda je poginuo Banović Strahinja, pa kod Sitnice i Miloš, gde je poginulo i mnogo Turaka. Miloš je ubio Turskog cara Murata i 12 hiljada Turaka. Ostavio je time spomen cijelom srpskom rodu i svi će pričati o njemu dokle god je ljudi i Kosova. Jedini je prokleti među njima Vuk, jer on je izdao cara na Kosovu i odveo ih 12 hiljada.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor