Breza

Sergej Aleksandrovič Jesenjin rođen 1895. godine, jedan je od najpoznatijih ruskih pesnika 20. veka. Pripadao je pravcu imažinizma. Imažirizam je nastao u Engleskoj 1912. godine, a u proširio se po Rusiji 1918., zaslugama Anatolija Marijengofa, Vadima Šeršeneviča i Sergeja Jesenjina. Osnivanjem tog pravca u Rusiji, ovi pesnici želeli su da se distanciraju od futurizma, iako su stilski, oni naslednici ego-futurizma.

Živeo je burnim životom, ženio se četiri puta, opijao se i pokazivao bunt. Njegov stil života postao je veoma uticajan i popularan među mladim ruskim piscima, zbog čega je pojam „jesenjština“ – vezan uz ovog pisca – označavao je boemski i dekadentan odnos prema svetu i društvu. Njegova poezija najpre je odraz sledbeništva ruskih simbolista, pa on tako piše pesme posvećene selu i prirodi, koje sadrže brojne metafore i melodičnost. Prva psnička zbirka „Radunica“ objavljena mu je 1916. godine u Petrogradu, iako je poeziju počeo pisati već u devetoj godini života.

Često se naziva i „poslednjim pesnikom ruskog sela“. Posvećenost temama zavičaja, detinjstva, sela i prirode karakteristične su za prvu Jesenjinovu fazu. Kasnije pesničke faze odražavaju razočaranost životom, pesimizam i urušavanje njegovih ideala, koji se suprotstavljaju tradicionalnom i patrijarhalnom društvu. Godine 1919. u Moskvi osniva pesničku skupinu „imažinisti“, koji se zauzimaju za jezičku ekonomičnost, konkretizaciju pesničkih slika i okretanje čulnim utiscima stvarnosti.

Ženio tri puta, a svoju najveću ljubav, Isidoru Dankan, posle ružnog raskida, pominje u poemi „Krčmarska Moskva“. Po tome zaključujemo da su njegove pesme zapravo njegova biografija. Njegove pesme su burne, duboke i osećajne, baš kao što je bio i život Sergeja Aleksandroviča Jesenjina.

Jesenjin je život završio samoubojstvom u hotelskoj sobi u Petrogradu. Iza sebe je ostavio pesmu „Do viđenja, druže, do viđenja!“. Ovu pesmu prate mnogobrojni mitovi. Smatra se da je Jesenjin na zidu hotelske sobe u kojoj je izvršio samoubistvo, krvlju napisao te dve strofe. Prethodnog dana je prijatelju u džep kaputa ubacio papirić na kome su pisali isti stihovi. Vest o samoubistvu bila je razglašena štampom pre policijske i medicinske istrage, zbog čega se smatra da je Jesenjin zapravo bio ubijen, a način njegove smrti objavljen je po nalogu sovjetskih vlasti. Dokazano je da je objavljena pesma ispravljena, jer se ta verzija razlikuje od originala, koji ima pet strofa. Unatoč drugim brojnim činjenicama i dokazima, način njegove smrti ipak je ostao nerasvetljen. Ipak, tokom analize, pesmu možemo posmatrati iz dva ugla: kao posvetu prijatelju i kao obraćanje bilo kome.

Nakon njegove smrti „jesenjština“ se proširila među sovjetskom mladeži, zbog čega je Jesenjinova uloga ogromna i u književnosti, ali i u uspostavljanju vrednosti i ideala jednog društva.

Breza – analiza pesme

Pesma „Breza“ prva je pesma Sergeja Aleksandroviča Jesenjina, koju je napisao sa samo 9 godina. Već tada je pokazao veliki pesnički talenat koji će se kasnije razviti do te mere da će autor postati ne samo najznačajniji pesnik svoje generacije, nego i jedan od najvećih pesnika uopšte. Kanije je pesma uvrštena u njegovu prvu zbirku pesama pod istim imenom, objavljenu 1913. godine kada je Jesenjin imao 18 godina.

Već se u ovoj pesmi videla Jesenjinova ljubav prema prirodi, koja će mu, uz motvi žudnje i ljubavi, kasnije biti jedan od glavnih motiva u pesmama. Preko opisa prirode, pokušava da iznese neka lična osećanja, poređujući ih više metaforički i simbolički, nego izravno. Motiv „breze“, koji stoji i u naslovu, takođe je simbol, a odnosi se na mladu, lepu ženu, krhkoga tela i blede puti, što je dugo bio ideal savršene žene. Kao i većina ideala, ona je nedostižna, pa se u ovoj pesmi pre svega oseća divljenje i žudnja, više nego neka prava, čvrsta i utemeljena osećanja.

Ipak, nesumnjivo je da inspiraciju pesniku potaknula prava breza. Vidimo to već u samom početku pesme, kojim se postavlja mesto radnje. Pesnik kaže da se breza nalazi pod njegovi prozorom, ogrnuta snegom, stoga izgleda kao da je od srebra. U prvoj strofi vidimo stilsku figuru usporedbu, a u prvim stihovima i inverziju:

Pod prozorom mojim
Bela brezica je
Ogrnuta snegom
Ko srebrna da je.

Nakon prve, uvodne strofe, kreće opisni dio pesme, gde se pesnik bavi upravom prikazom breze. Ovde vidimo prave elemente imažinizma, jer opis je slikovit, poetičan, pun poredbi temeljenima na motivim iz prirode. Čotaoc može točno da zamisli prizor i da on pri tome bude bajkovit:

Na punim granama
Ledenim po strani,
Razvile se rese
Ko beli đerdani.

Treća strofa takođe je opisna, ali ona više nema samo poredbe, nego i oksimorone, jer pesnik prikazujući prizor snega i leda, upotrebljava epitete koji se tiču vatre. Kaže da „plamte pahulje“, iako znamo da plamtiti može samo vatra. Pahulje su suprotne vatri jer su napravljene od leda. Takođe, sjaj koji se pri tome stvara, pesnik naziva „ognjenim“. Uz ove opise motiva, pesnik više ne opisuje ne samo prizore, nego i zvukove noći, odnosno tišinu.

Poslednja strofa je zaključna. Kao što nas je prvom strofom lagano uveo u prizor, tako nas poslednjom pesnik izvod iz njega. Ponovo pominje vreme – nastupila je zora. Pesnik kaže da ona „plovi“, što je i metafora i personifikacija. Personifikacija je jer je pesnik zori dao ljudske osobine govoreći da može da plovi, ali i metafora jer ovom riječi pesnik zapravo dočarava prolaznost zire. Još jedna metafora sadržana je u poslednja dva stiha, a označava sneg, koji je zamenjen motivom praha:

I na strane sipa
Srebrni prah novi…

Pesma ima četiri strofe i svaka je katrena, odnosno ima četiri stiha. Stihovi su šesterci, svi su jednake duljine, zbog čega je ritam u pesmi dobro ustaljen i stabilan. Tome pridonosi i rima koja je kroz celu pesmu unakrsna. Pesma je zato vrlo ritmična i pevna. Njena struktura je čvrsto određena i pravilna.

Beleške o piscu

Sergej Aleksandrovič Jesenjin bio je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih ruskih pesnika. Rodio se 1895. godine u Konstantinovu, gdje je završio četvorogodišnju osnovnu školu, a onda u selu Spas Klepki crkveno – učiteljsku školu. U Moskvi je upisao pučko sveučilište, ali nije završio studije.

Od malih nogu pisao je poeziju, već sa devet godina, ali se s njome počeo ozbiljnije baviti 1915. godine, kada je u Petrogradu ušao u književne krugove, koji su u njemu probudili strast za poezijom kojom obiluju seoski motivi.

Jesenjin je bio poznat po svom boemskom, gotovo raskalašnom životu. Za života je imao četiri braka, među kojima je najpoznatiji onaj sa slavnom američkom balerinom Isadorom Dankan, s kojom se u godinu dana oženio, proputovao Europu, preselio se u Ameriku, razveo i opet vratio u Rusiju. Četvrti brak bio mu je s unukom Lava Tolstoja, Sofijom Andrejevnom Tolstoj. Nakon Jesenjinove smrti, ona je preuzela prava nad njegovim delima i pobrinula se da snažno odjeknu u svetu.

Jesenjinov način života, ispunjen burnom boemštinom, porocima, ljubavnim avanturama, ali i melanholijom, propitivanjem smisla života i na kraju osećajem nesreće, postao je sinonim za pokret nazvan „jesenjština“, kojim se povodila mladež, često umetnička, nakon Jesenjinove smrti.

Za vreme imažinizma, pokreta koji je Jesenjin i započeo, objavio je zbirke pesama „Trerjadnica“, „Ispovest mangupa“, poemu „Pugačov“ i druge. Njegove najpoznatije pesme su „Pesma o keruši“, „Ispovest mangupa“, „Molitva za umrle“, „Pismo majci“, „Kavana Moskva“ i njegova poslednja pesma „Doviđenja, dragi, doviđenja“, koju je napisao svome prijatelju Viktoru Erlihu i to krvlju iz svojih vena. Čak mu je lično uručio tu pesmu, pravdajući se da je napisana krvlju jer u sobi nije imao mastila. To veče Jesenjin je u svojoj hotelskoj sobi počinio trostruko samoubojstvo – prerezao je žile, obesio se i izgoreo od pare iz cevi parnog grejanja. Bilo je to 28. decembra 1925. Godine.

70-ih i 80-ih godina prošlog veka Jesenjinovo samoubistvo dovedeno je u pitanje i sumnjalo se da je ono bilo prikriveno ubistvo od strane Staljinove vlade. 2009. godine kriminalistički eksperimenti pokazali su da je samoubistvo ovog važnog pesnika zapravo bilo namešteno.

Autor: V.B.