Basma

Basma je kratka forma narodne književnosti. Predstavlja vrstu molitvenog pesništva protiv raznih duševnih i fizičkih bolesti.

Basma je vresta pesme u kojoj se veruje u čudesnu nepoznatu snagu koju je moguće savladati magijom reči. Namenjana je zaštiti ljudi od uroka, vetra, nesanice, odbrani stoke (ujeda zmije) ili zaštiti biljaka od štetočina.

Vuk Stefanović Karadžić je basme opisao kao „one riječi skupa što bajalica ili bajač govori kad baje“. U basmama je naglašena magijska moć izražavanja. Prvobitno je bila dostupna samo vračevima i basmarama. Basme su obično praćenje ritualnom, magijskom radnjom koja je zahtevala upotrebu magijskih sredstava (vosak, vatra, trn, češalj i drugo). Sve ove navedene stavke basmu dovode u vezu sa mitom. Funkcija mita se ostvaruje u ritualu, što u slučaju basme znači narodno verovanje da zlu demonsku silu možemo uništiti rečima ili ponavljanjem njihovog imena.

Basme su obično vezane za onaj period čovekovog života kada se on nalazi između života i smrti, bolesti i zdravlja. Ovo dovodi do dinamičnog izražavanja u basmi. U basmama dolazi do neposrednog obraćanja duševnim ili fizičkim bolestima kao da su one žive i često se koristi groteska, monološko obraćanje silama zla. Taj drugi svet se određuje kao onostran, drugačiji od stvarnog i zle sile se basmama vraćaju u taj svet. Taj drugi svet označen je obično negacijama „tamo gde nema svetla, gde nema…“

Ponavljanja u basmama jesu isceliteljska i ostvaruju se upotrebom paralelizama, simbola, anafore, epifore, simplohe „Strah teram da isteram, strah bijem da izbijem…“ ili na primer konkretizacijom amstraktnog u poređenjima „raziđite se noći kao oblak po nebu…“ Mnoge basme su sastavljene od onomatopeja, aliteracija i asonanci, a česte su i negramatičke upotreba glagolskih vremena i stanja, kao i imeničkih oblika.

Društvo se mnogo promenilo od tog vremena u kom su basme imale isceliteljsku moć, zbog toga se basme danas doživljavaju kao sugestivna poezija, očaravajuća poezija.

U srpskoj modernoj poeziji oslanjanje na basme se oseća kod pesnika Vaska Pope „Od zlata jabuka“, Branka Miljkovića, Aleka Vukadinovića i drugih.