Bakonja fra Brne obrađena lektira Sime Matavulja. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
„Bakonja fra Brne“ roman je Sime Matavulja koji je u početku tokom pisanja zamišljen prvo kao pripovetka, no za vreme pisanja prerastao je u roman. Roman ima dvanaest poglavlja, a svako od njih je specifično po tome što je pisano kao zasebna pripovetka.
Radnja romana smeštena je u Dalmatinskoj zagori i to u dve njezine sredine. Odvija se u samostanskoj sredini i tiče se samostana Visovac te u seoskom predelu dalmatinske zagore, u siromašnom selu Zvrljevo.
Autoru je uspelo na humorističan način prikazati kako žive samostanski ljudi i sveštenstvo. On je njihove živote prikazao kao isprazne te je aludirao da oni žive na račun vernika i na grbači naivnih ljudi. Uz to u romanu je opisan svakodnevni život ljudi u Damlatinskoj zagori, na humorističan način su prikazani opisi sredine i ljudi te sveštenstva.
Radnja se vrti oko života dvanaestogodišnjeg dečaka Ive Jerkovića Bakonje, odnosno Bakonje fra Brne.
Prepričano delo
Sam početak romana koji se zove „Sveta loza“ govori nam o tome kako su neke porodice u Dalmatinskoj zagori davale svoje članove redovito u redovništvo i sveštenstvno. Jedna od tih obitelji je i obitelj Jerkovića iz Dalmatinske zagore iz sela Zvrljeva.
Obitelj Jerkovića dala je tokom perioda od 400 godina samostanu Visovcu čak dvadeset i pet fratara. Najugledniji su Brzokusi među Jerkovićima jer iz njihovog bratstva poteče poslednji fratar – fra Brne.
Početkom jeseni u selo Zvrljevo stigao je fra Brne. Prvo se uputio kod svoga brata Kušmelja koji je slovio kao seoski starešina. Da je došao fra Brne odmah se pročulo pa su kod Kušmelja u kuću došli i ostali Jerkovići, ali i još dva njihova brata, Šunida i Čagalj.
Nedugo nakon što su se svi okupili izbila je velika svađa u kući. Svaki od njih je hteo da se baš njegovo dete povede u samostan s fra Brnom. Fra Brne je izabrao Kušmeljevog sina Bakonju i uskoro ga je odveo sa sobom u samostan. Bakonja je u samostanu upoznao redovnike čudnih pogleda na svet i smešnih imena.
Bakonji je vreme u samostanu jako sporo prolazilo, sedam dugih godina jedva je izdržavao u jednoličnom okruženju, ali uz hirove bolesnog strica i ostalih fratara. Tako je malo pomalo Bakonja upoznao istinu o tome kako se zapravo živi u samostanu.
Malo raznolikosti i živosti u samostan unosi jedan događaj, a to je krađa blaga u samostanu. Krađu će izvesti Grgo Bukar, konjušar, odnosno tajnik Todorina. Od tog celog nemilog događaja i svog uzbuđenja koje je on donio, umire staratelj fra Vice. Njegovo mesto nasledio je fra Brne. No, on se uskoro razboli pa samostan deluje raspušteno. Nema u njemu više discipline, no nema ni obilja ni bezbrižnosti.
Fra Tetka je o svemu što se događa u samostanu obavestio crkvene vlasti, pa su one smenile fra Brnu. On se od toga trenutka zatvorio u svoju ćeliju. Pevalica na ispovesti potegne nožem na fra Brnu pa ga izleči strahom od umišljene bolesti i apatije.
Iako je Bakonja živeo u samostanu već dugo, to nije ugasilo njegovu živahnost i poletnu narav pa tako u gradu kod Maše, krčmarice i bišve ljubavnice fra Brne, upoznaje njezinu ćerku Cvitu i isti se čas u nju zaljubi. Kada je Bakonji stric umro od udara on se zaredio kao Jerković XXV.
Iako nije bio osetio poziv da bude fratar, on se njemu prilagodio i nastavio je tako živeti u toj bogatoj župi. Odmah uz njega i župni dvor, nastanila se i Cvita koja je tamo živjela sa svojim ružnim mužem.
U ovom romanu koju je zamišljen kao pripovetka ispričana je stvarnost života jednog samostana, sveštenstva i ljudi u selu u Dalmatinskoj zagori.
Beleške o piscu
Simo Matavulj bio je predstavnik srpskog realizma. Rodio se 1852. godine u trgovačkoj porodici u Šibeniku. U svom rodnom gradu pohađao je osnovnu školu te je završio i nižu gimnaziju.
Nakon što mu je otac umro, majka ga je poslala stricu. Posle četiti godine napustio je manastir i otišao je u Zadar gde je završio učiteljsku školu 1871. godine. Prvo je radio kao učitelj u školama Dalmatinske zagore, a nakon toga, osam je godina u Herceg Novom u Pomorskoj školi radio kao nastavnik italijanskog jezika.
1881. godine otišao je u Crnu Goru gdje je radio prvo kao nastavnik francuskog jezika, a nakon toga i kao nadzornik osnovnih škola i vaspitač prestolonaslednika Danila.
Tada je započeo i sa svojim književnim radom koji će ga proslaviti. No, 1887. godine otišao je iz Crne Gore u Srbiju gde se neće dugo zadržati jer će se ponovo vratiti u Crnu Goru. Tamo ga ovoga puta neće srdačno dočekati. 1899. godine odlučio je da se preseli u Beograd. Bio je predsednik srpskog književnog društva i član Srpske akademije nauka.
Njegova najpoznatija dela su pripovetke: „Iz Crne Gore i Primorja“, „Iz primorskog života“, „Iz beogradskog života“, „Sa Jadrana“, „Nemirne duše“, zatim dva romana: „Bakonja fra Brne“ i „Uskok“ te dve drame: „Na slavu“ i „Zavjet“.
U svojim delima opisivao je sredine Dalmacije, Crne Gore i Beograda, a ona su se temeljila na istinitosti i objektivnosti. Slavu i ugled je postigao posebno s pripovetkama iz dalmatinskog života gdje se ističe „Bakonja fra Brne“. Umro je 1908. godine.
M.L.
Ostavite odgovor