Bajka o caru Saltanu

Bajka o caru Saltanu poznata je bajka ruskog pisca Aleksandra Sergejeviča Puškina, kojeg najbolje znamo prema njegovoj priči Bajka o ribaru i ribici. Puškin je bio poznati pisac bajki s kojima su upoznata deca diljem sveta, a ova bajka samo je jedna od onih najpoznatijih. Puni naslov ove bajke je Bajka o caru Saltanu, o sinu mu slavnom i junačkom knezu Gvidonu Saltanoviču i o predivnoj carevni labudici, što je imitacija književnih lubki, vrlo raširenih u 18. veku. Priča je pravi predstavnik izvrsnosti priča ovog autora. Zanimljivo je da je Puškin napisao dve različite varijante ove priče, a kasnije se prepričavala na razne načine, sadržavajući onaj karakteristični karakter narodne pripovetke. Puškinova originalna namera bila je da u svom izrazu izmenjuje prozu i poeziju, ali je na kraju odustao od te ideje. Priča je napisana 1831. godine, a izdata godinu kasnije.

I ova je, kao i mnoge druge, pisana u stihu. Zbog toga je rimovana, ritmična i deci vrlo zanimljiva. Bajka ima i delove koji se ponavljaju, pa se čine poput refrena, a svrha ima je da naglase neke važne delove kako bi ih deca upamtila.

Poput svih bajki, sadrži junake, zlikovce, čarobna bića karakteristična za ovu vrstu priča, ima lepu temu i pouku na kraju. Kao i sve bajke iz tog doba, nekada je pomalo strašna, ali srećom, deca znaju da je ona samo priča. Govori o caru Saltanu koji je sebi za ženu izabrao jednu od tri sestre. Zbog toga su ostale sve bile toliko ljubomorne da su odlučile da ubije nju i dete koje je rodila. U tome nisu uspele, ali su zato carica i carević bili proterani iz svoje zemlje. Ipak, zbog dečakove mudrosti i pomoći jedne začarane labudice, uspio je da postane knez jedne druge zemlje. Unatoč tome šta je bio vladar, kneževa jedina želja bila je da se vrati ocu. Na kraju mu je to i uspelo, a njegove zle tetke bile su kažnjene za ono što su mu učinile.

Glavni lik u ovoj priči upravo je taj knez, koji je svojom hrabrošću i mudrošću uspeo da ostvari sve što je poželeo. Uspeo je i da kazni glavne negativce. I ovde su to osobe pune ljubomore i jala, što ih je nateralo na najgore zločine. Srećom, kao u svom bajkama, pravda je pobedila i svako zlo je na kraju kažnjeno, a dobro nagrađeno. Upravo je to pouka ove priče. Ona je jasno izražena i svako dete može da je shvati.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: nepoznato

Mesto radnje: carevina cara Saltana i kneževina njegova sina, more

Tema dela: nastojanje kneza da se vrati svome ocu caru

Ideja dela: sva dela, dobra ili loša, po zasluzi se ili nagrade ili kazne

Kratak sadržaj prepričano

Tri sestre sedile su i prele. Dok su radile, usput su i razgovarale o tome šta bi uradile da se udaju za cara. Prva je rekla da bi ona svim seljanima spremila ukusna jela, druga je rekla da bi svim seljanima natkala beloga platna, a treća da bi ona caru rodila sina, div-junaka. U tom trenutku vrata se otvore i na njima se pojavi car. Slušao je sve šta su sestre govorile i najviše su mu se svidele reči treće sestre. Zato odluči nju da oženi, prvu sestru da postavi za kuvaricu, a drugu za tkalju. Dve sestre koje su dobile poslove, bile su strašno ljubomorne na treću, a njihova ljubomora narasla je još i više nakon što je ova zanijela, već prvu noć nakon venčanja.

Ali jutro nakon venčanja, car Saltan morao je da ide u vojsku. Vreme je proticalo, car se nije vraćao. Prošlo je i devet meseci nakon njegova odlaska, pa carica napokon rodi i sina. Caričine sestre i careva majka, sve tri ljubomorne, odlučile su da pošalju caru vest da mu žena nije rodila div-junaka, kako je obećala, već neku nakazu. Car primi vest i strašno se razljuti, ali ipak odluči ništa ne učiniti dok se ne vrati kući ženi i sinu i vidi ih na svoje oči. Ti vest poslao je svojima po glasniku, ali pre nego je vest stigla do dvora, glasnika su presrele ljubomorne sestre, opile ga vinom, pa zamenile poruku. U novoj poruci stajalo je naređenje svoj vlasteli da ubiju njegovu ženi i sina pre nego svane nova zora.

Vlastela, iako im je bilo krivo, morali su da poslušaju carevo naređenje, pa su strpali caricu i tek rođenog sina u bačvu i bacili ih u more. Carica je od straha i tuge plakala, a njen sin, počeo je da raste. Do kraja dana, narastao je u snažnog i pametnog mladića. Carević je odmah naredio moru da ih na valovima odvede do obale ili do nekog broda, a more ga je i poslušalo. Uskoro se bačva nasukala na plažu i carević je sebe i majku oslobodio iz nje. Prvo što je napravio je da je od hrastova granja, koje je pronašao u šumi iza plaže, napravio luk i strelu. Otišao je prema moru da pokuša uloviti nešto za jelo, ali je tamo vidio labudicu i jastreba koji je pokušava zgrabiti. Odmah je razapeo strijelu i oborio jastreba, a labudica ga ja onda utopila u moru.

Labudica nakon toga kaže careviću da je ona začarana djeva, a da jastreb beše zli čarobnjak. Zbog toga što ga je ubio, labudica će zauvek da mu služi. Sutradan ujutru, kada su se carević i njegova majka probudili, videli su da se iza njih nalazi dvorac, odnosno cela jedna kneževina. Ljudi su pohitali prema mladiću i zamolili ga da bude njihov knez. Carević je pristao i tako postao vladar, nazvavši sebe knezom Gvidonom.

U dvorac kneza Gvidona često su dolazili moreplovci. On bi ih ugostio i tražio da mu pričaju o svojim putovanjima. Tako su mu jednom ispričali da s ovog ostrva idu prema dvorcu cara Saltana. Gvidon je ispratio moreplovce na put i sa čežnjom gledao kako odlaze prema carevini njegova oca. Labudica je primetila njegovu tugu, pa ga pitala šta on želi. Knez kaže da mu je najveća želja videti oca. Labudica ga odmah pretvori u komarca, pa knez preleti do broda i odveze se do očeve zemlje.

Car Saltan primio je te moreplovce koji su mu pričali o knezu Gvidonu i njegovu dvorcu. Prerušeni knez, sve je to slušao. Car se oduševio tom pričom i odlučio da poseti tog neobičnog kneza. Ali ljubomorne sestre njegove carice, to su čule i odlučile da spreče cara u nameri, pa su mu ispričale laže o jednom još čudnovatijem ostrvu, na kojem postoji veverica šta ljušti zlatne orahe i iz njih vadi rubine. Knez se naljuti pa ubode jednu od sestara u oku i odleti kući.

Kada je stigao, ispričao je sve labudici i ona odmah stvori takvu vevericu. Uskoro su kneževinu posetili drugi moreplovci, pa kada su otišli caru Saltanu, pričali su mu o neobičnoj kneževini kneza Gvidona, u kojem postoji veverica šta ljušti zlatne orahe i vadi iz njih rubine. Car je sve to slušao i oduševljeno hteo da ode i poseti tog kneza, ali ljubomorne sestre ovoga puta su mu izlagale o drugom, još čudnovatijem ostrvu kojeg čuva četa od 33 div-junaka. Sve to slušao je i knez Gvidon, ovoga puta prerušen u muhu, pa je od besa ubo drugu sestru u oko i odleteo.

Kada je došao kući, sve je ispričao labudici i ona mu kaže da će pozvati svoju braću, četu od 33 div-junaka i oni će da čuvaju njihovo ostrvo. Tako je i bilo. Videli su to moreplovci, pa su i oni pričali caru Saltanu o čudnovatom otoku čiju obalu čuva četa od 33 junaka. Ljubomorne sestre na to su rekle caru da postoji još čudnovatije ostrvo, na kojem živi i lepa devica, najlepša na svetu. Knez Gvidon, prerušen u bumbara, sve je to čuo, pa ljutit, ubo ljubomornu sestru u nosi i pobegao kući.

Sve je ispričao labudici i ona mu je rekla da ta devica postoji, ali da dobro razmisli želi li da mu je dovede jer život devojke nije nešto s čime bi trebalo da se igra. Ali ako je stvarno želi za ženu, ona će mu je dovesti. Knez Gvindon razmisli i reši da je vreme da se ženi, pa zamoli labudicu da mu dovede tu lepu devicu. Gvindon je odista oženi, pa kada su došli moreplovci, više nije želeo da ide s njima na očev dvor. Mesto toga, ostao je doma sa ženom i svojim novorođenim sinom.

Ovoga puta, kada su moreplovci sve ispričali caru Saltanu, ovaj više nije mogao da čeka i odluči da ode knezu Gvindonu u posetu. Ovoga puta, više nije slušao ljubomorne sestre. A kada je došao na ostrvo kneževine svoga sina, odmah je prepoznao svoju caricu, za koju je mislio da je mrtva. Srećan, upoznao je i svog sina, kneza Gvindona i unuče. Napokon je cela obitelj bila ponovo na okupu, a ljubomorne sestre stigla je kazna i progutao ih je mrak.

Likovi: car Saltan, carica, dve sestre, knez Gvidon, labudica

Analiza likova

Knez Gvidon – carev sin koji je odmah nakon rođenja poteran sa dvora sa svojom majkom. Otac ga pre toga nije ni video. Zbog majčinih suza, carević je u jedan dan narastao u mladića. Postao je dovoljno jak i mudar da je uspio da nagovori more da ih poštedi smrti i odnese do obale. Zbog svoje dobrote i hrabrosti spasio je labudicu od jastreba i time zaradio njenu večnu odanost. Dobio je kneževinu da njome vlada, a nakon toga, labudica mu je pomogla da odlazi do svoga oca prerušen u kukce. Gvidonu je najveća želja bila da se jednog dana vrati svome ocu, ali su ga u tome sprečavale njegove zle tetke. Knez se nije libio da ih kazni za njihove laži, čak i kad mu je zbog toga život bio ugrožen. Na kraju, kada se Gvidon oženio, njegova porodica postala mu je najvažnija. I baš tada, njegov otac posetio je njega. Bilo je to ujedinjenje o kakvom je knez oduvek sanjao.

Car Saltan – bio je hrabar car koji je oženio onu devojku koja je obećala da će da mu rodi sina. Kada mu je javljeno da se to nije dogodio, iako je bio ljut, nije hteo ništa nažao da joj učini. Ali sudbina je htela drugačije. Dugo je Saltan mislio da su mu žena i dete mrtvi. Dopustio je ženinim sestrama i svojoj majci da manipulišu njime, ali nije zauvek hteo da sluša samo njih. Tek kada je sam odlučio da postupi onako kako sam želi, sreća mu se osmehnula. Napokon je pronašao svoju porodicu, a ženine sestre je kaznio zbog svega što su učinile.

Labudica – labudica je zapravo začarana devica koju je carević spasio od zlog čarobnjaka. Bila mu je beskrajno zahvalna i zato je odlučila da će zauvek da mu služi. Ali ona nije nepromišljeno ostvarivala kneževe želje. Kada je bilo potrebno, upozorila bi ga da svaka želja ima svoju težinu, baš kao i njeno ostvarenje. Upravo je labudica pomogla knezu da pronađe svog oca i da se porodica na kraju ujedini.

Beleške o autoru

Aleksandar Sergejevič Puškin bio je ruski pesnik. Rođen je 6. juna 1799. godine u Moskvi. Smatra se da je bio ponajbolji pesnik i otac moderne ruske književnosti. U ranom detinjstvu prepušten je vaspitanju seljaka Nikite Kozlova i seljanke Arine R. Jakovljeve.

Aleksandar je po ocu bio potomak stare plemićke porodice, dok mu je majka bila unuka Gannibala, slavnog etiopskog kneza koji je delovao kod cara Petra Velikog. Roditelji su ga kao dete poslali na školovanje 1811. godine u licej pored Petrograda.

Dok se školovao u liceju počeo je pisati, a posle završetka škole već je bio poznat u svetu pesnika. Iako je na početku prihvatao klasicističku tradiciju, posle ju je odbacio. Počeo je pisati romantičke poeme i kretao se u društvu mnogih intelektualaca, zbog kojih je njegovo stvaralaštvo još jače.

Najpoznatija dela su mu: „Mocart i Salieri“, „Pir za vreme kuge“, „Kapetanova kći“, „Dubrovski“, „Pikova dama“, „Kavkaski zarobljenik“, „Cigani“, a životno delo mu nosi naziv romana „Evgenij Onjegin“. Umro je 29. januara 1837. godine od posledica ranjavanja.

Autor: V.B.