Asonanca je zvučna stilska figura koja nastaje ponavljanjema istog samoglasnika unutar stiha, čime se pojačava zvučna komponenta, a sa njom i izražajnost pesničkog jezika.
U nekim stihovima iz narodne, usmene poezije samoglasnici a, e i o ponavljaju se i po nekoliko puta:
“Bolan Jovo po gori hodio…”
“Ne karaj me moja stara majko…”
“Sve jezero sve zeleno…”
Ponekada se u stihovima smenjuju dva različita samoglasnika, kao u gore pomenutom primeru.
Primeri:
Vladislav Petković Dis “Možda spava”:
“Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao…”
Sima Pandurović “Svetkovina”:
“Sve se više voli što se većma stari…”
Jovan Jovanović Zmaj “Đulići”XXXVI:
“Divlje stvore i oblike,
Eno, eno već se gube,
Pa se opet vrate…”
Branko Radičević:
“Odo doma, lego u postelju,
Da odspavam svoju ranu velju,
Lego tako, pa lego i onako…”
Asonanca se često udružuje sa aliteracijom, odnosno ponavljanjem suglasnika.
Ostavite odgovor