Asonanca

Asonanca je zvučna stilska figura koja nastaje ponavljanjema istog samoglasnika unutar stiha, čime se pojačava zvučna komponenta, a sa njom i izražajnost pesničkog jezika.

U nekim stihovima iz narodne, usmene poezije samoglasnici a, e i o ponavljaju se i po nekoliko puta:

„Bolan Jovo po gori hodio…“

„Ne karaj me moja stara majko…“

„Sve jezero sve zeleno…“

Ponekada se u stihovima smenjuju dva različita samoglasnika, kao u gore pomenutom primeru.

Primeri:

Vladislav Petković Dis „Možda spava“:

„Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao…“

Sima Pandurović „Svetkovina“:

„Sve se više voli što se većma stari…“

Jovan Jovanović Zmaj „Đulići“XXXVI:

„Divlje stvore i oblike,
Eno, eno već se gube,
Pa se opet vrate…“

Branko Radičević:

„Odo doma, lego u postelju,
Da odspavam svoju ranu velju,
Lego tako, pa lego i onako…“

Asonanca se često udružuje sa aliteracijom, odnosno ponavljanjem suglasnika.