Asidenton je stilska figura nabrajanja, nizanja više reči uz izostavljanje veznika. U književnosti se najčešće koristi kako bi se postiglo življe kazivanje, pojačalo osećanja ili napetost.
Asidenton se često koristio u narodnoj poeziji, ali se koristi još od antike pa sve do savremene književnosti.
Primer:
„Misli mlada (da) niko je nečuje…“
„Veni, vidi, vici. Dođoh, vidjeh, pobijedih.“
Asidenton se koristi i kako bi fraze koje iskazujemo dobile ritam i ostale bolje upamćenje i primećene. Primer ćemo pokazati na pesmi Antuna Gustava Matoša „Mora“:
„Topovi, bombe, džemije, torpedi,
Sistemi suhi, kumiri od mjedi,
Plemići lažni – carski svodnici,
Mračnjaci tusti, vragu srodnici.“
Asidenton pesnici često koriste i radi boljeg isticanja ili ukazivanja na rimu pesme.
Suprotno od asidentona je polisindenton.
Kako bi se postigla izuzetna dinamika, brzina i ekonomija izraza koristimo asidenton, kao na primer u Kornejevom delu „Sid“: „Idi, trči, leti, osveti nas, osveti“, ili u delu Laze Kostića „Samson i Delila“: „U Delili se tako krenula, sramota, ponos, groza, ljubav, strah“.
Ostavite odgovor