Antiteza

Antiteza predstavlja suprotstavljanje dvaju ili više reči ili pojmova, suprotnih ili uočljivo različitih značenja. Antiteza potiče od grčke reči antithesis što znači suprotnost, suprotstavljanje.

Antiteza je retorička figura i označava upotrebu reči ili pojmova čije je značenje suprotno naglašeno u odnosu na značenja u vezanim iskazanim rečenicama. Kako bi se naglasio neki kontrast, najčešće u pesmama, autori postavljaju u suprotnost dva različita pojma, rečenice, reči ili predmete.

Kada se reči u antitezi suprostavljaju najčešće se zasniva na logici. Takvo zasnivanje može biti i na iskustvu, odnosno svesni smo da se neki pojmovi ne mogu objediniti (na primer mačka i miš, slon i miš, riba i glista).

U antičkoj retorici antiteza je bila veoma popularna zbog toga što se njenom upotrebom postizala pojačana razumljivost, preciznost i snaga koja doprinosi izrazu. Antiteza je rasprostranjena kako u poeziji tako i u prozi, ali i u govornim pričama i poslovicama.

U srpskoj narodnoj poeziji antiteza je razvila naročitu stilsku figuru, slovensku antitezu.

Antiteza može nastati kada se suprostavljaju pojedinačne reči i pojmovi i tada govorimo o oksimoronu. Ili pak kada se suprostavljaju delovi rečenica ili cele rečenice poput kontrasta. U nekim slučajevima struktura književnog dela u celini može biti zasnovana na antitezi.

Ono što antitezu čini specifičnom jeste stepen njene prepoznatljivosti, što je suprotnost očiglednija time je antiteza uspelija.

U filozofiji antiteza označava drugi argument, stav koji je suprotstavljen prvoj tezi.