Antagonist

Antagonist je drugi glavni lik u romanu, onaj koji se suprotstavlja protagonisti, glavnom junaku i doprinosi zapletu i napetosti radnje.

Na primer: Jago je antagonist u Šekspirovom delu „Otelo“ u kome je Otelo glavni junak, protagonist.

Antagonist je najistaknutiji protivnik glavnog junaka drame ili proznog dela. Antagonist ja najčešće nosilac izrazito loših osobina, ali i u delima u kojima je protagonist prikazan kao zao, antagonist može biti izuzetan i simpatičan junak (kao Makdaf iz „Magbeta“).

Sukob između antagoniste i protagoniste može biti različito ispoljen i uzrokovan, ali je implicitno posredi to uvek sukob između dobra i zla, čega učesnici ne moraju biti svesni. Antagonist može biti jedan junak, ali i više njih.

Antagonist je postavljen kao glavna prepreka junaku dela ili pak protagonist pokušava zaustaviti jednog ili više antagonista u njihovim zlim namerama.

Antagonisti u delu ne moraju biti samo ljudi već i neke institucije ili bilo kakvi koncepti koji stoje sa suprotne strane protagoniste. Antagonist može biti i nekakva sila koja stoji na putu protagonisti. Antagonisti su veoma bitni za književna dela, jer oni su ti koji stoje na putu glavnom junaku i pokreću ga na delovanje, što uostalom i doprinosi dinamizaciji samog dela.

Reč antagonist potiče od grčke reči antagonistes što znači protivnik, suparnik, takmac.