Anadiploza

Anadiploza je stilska figura dikcije, glasovna ili zvučna figura koja za cilj ima ritmičnost unutar stiha. Anadiploza je stilska figura ponavljanja reči, gde se jedna ili više reči s kraja stiha ponavlja na početku sledećeg stiha. Ukoliko se javi u prozi njeno ponavljanje se javlja na kraju rečenice i na početku sledeće, čime se ističe ono što reči znače.

Reč anadiploza je nastala od grčke reči anadiploo što znači udvajati, udvostručiti. Njenom upotrebom se postiže posebna zvučnost pesme zbog čega je lakše rimovanje sa sledećom strofom.

Pojam anadiploza potiče iz antičke retorike i prvobitno je označavao bilo koje ponavljanje reči ili grupe reči.

Primer anadiploze videt ćemo u pesmi Vaska Pope „Vrati mi moje krpice“:

„Vrati mi moje krpice

moje krpice od čistoga sna.“

Anadiploza se koristi radi naglašavanja važnosti izrečenih stihova i njenom upotrebom se postiže ritmičnost unutar stihova. što vidimo u ovoj primeru jedne narodne pesme:

„Kada sutra bijel dan osvane,
Dan osvane i ograne sunce.“

I u pesmi:

„Uranila rano u nedjelju,
U nedjelju prije jarka sunca…“

Kao i u epu Ivana Mažuranića „Smrt Smail-age Čengića“:

„Dok je doba, djeco, kajite se;
Kajite se, dok nije pozvana
Duša k onom koji nebom trese.“