Delo Ana Karenjina Lava Nikolajeviča Tolstoja prvi put je objavljeno u obrocima u tada poznatom ruskom časopisu, Russki vestnik (prevod: Ruski glasnik), u vremenskom periodu od 1875. do 1877. godine. Sukobio se s urednikom časopisa zbog političkih stavova (osuda tursko-srpsko-ruskog rata) koji nisu prihvaćeni u poslednjem delu, urednik je smatrao poslednji deo nepatriotskim i tražio od Tolstoja da ga promeni. Pošto je Tolstoj odbio da promeni svoje već napisano delo, urednik je odobrio objavu sažetka poslednjeg dela romana u časopisu, a Tolstoj objavljuje kompletno delo u obliku knjige godinu dana kasnije.
Malo je ljudi koji nisu upoznati sa čuvenom uvodnom linijom Tolstojevog tragičnog remek-dela: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“ Tolstoj pripoveda Aninu skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom Ane iz društva i konačnim samoubistvom. Tolstoj uspostavlja Aninu priču paralelno sa pričom o Konstantinu Ljevinu, vlasniku seoskog poseda, a koja se delomično bazira na samom životu Tolstoja. Jedan je kritičar Ljevina nazvao „manje-više autobiografskom skicom“ Tolstoja. Tolstoj je s Ljevinom delio mnoga ista politička uverenja i filozofske borbe, uključujući prezir prema organizovanoj religiji. U romanu se obrađuju teme braka, vernosti, ljubomore, religije i urbanog nasuprot ruralnom životu.
Za pisanje Ane Karenjine Tolstoj je bio inspirisan pričom o stvarnoj ženi. Ana Stepanovna Pirogova bila je ljubavnica jednog od Tolstojevih prijatelja. Kad je saznala da ju je ljubavnik zanemario zbog nemačke dadilje njegove dece, pobegla je i danima lutala selom. Na kraju se bacila ispred teretnog voza. Sutra je Tolstoj posmatrao njenu autopsiju. Duboko ga je zabrinula i inspirisala priča te žene što je rezultiralo pisanjem Ane Karenjine. Neki kažu da je Tolstoj Ani Karenjini pripisao svoj najveći greh (njegova tamna strana ličnosti jer je i sam Toolstoj načinio preljub) i da ju je u delu „ubio“ želeći da se iskupi za lični greh.
Ana Karenjina smatra se jednim od najboljih primera realističke fikcije od svog izdavanja iz 1878. godine. Autor Vilijam Fokner proglasio ga je „najboljim romanom ikad napisanim“, a već je desetak puta korišćen za mnoge adaptacije – film, televiziju, radio, balet, operu i pozorište. Istraživač Džon Zejn tražio je od 125 najpoznatijih britanskih i američkih pisaca da mu daju listu njihovih 10 najdražih knjiga fantastike svih vremena. Analizovao je njihovih 10 dela i upotrebio ih 2007. godine za izradu liste „Top 10 knjiga svih vremena“. Na vrhu je bila Ana Karenjina.
Tolstojevo delo za Dostojevskog je bilo „besprekorno umetničko delo„, a za Nabokova jedna od najlepših ljubavnih priča koje je ponudila svetska književnosta. Tolstoj je možda „ubio“ svoju Anu, ali u jedno smo sigurni – kada ju je stvorio podario joj je magiju koja nikad neće prestati da traje.
Vrsta dela: roman, tragedija
Vreme radnje: 70-e godine 19. veka
Mesto radnje: Moskva, seoski posedi u Rusiji, Italija
Tema: ljubavni životi žena iz visokog društva, problem braka i porodičnog života, ekonomsko-društveni odnosi u Rusiji u 18. veku, moralno posrnuće pojedinaca i društva u celini
Ideja: sreća čoveka ponekad ovisi o društvu
Kratak sadržaj prepričano, citati
Roman je podeljen na osam (8) delova, a geslo „Osveta je moja, ja ću je vratiti“ preuzet iz poslanice Rimljanima 12:19. Delo započinje sa jednom od najvećih Tolstojevih citata: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način“
Prvi deo
Princ Stjepan Arkadjevič Oblonski, poznat kao Stiva, budi se iz prijatnih snova u nesrećnu stvarnost: spavao je na sofi u studiju pošto su se on i njegova žena Doli ozbiljno posvađali. Pre tri dana, Doli je doznala da je imao aferu s francuskom dadiljom njihove dece. Otkad je otkrila, odbija da ga vidi i napusti svoju sobu, a kao posledica toga kuća postaje haotično mesto. Iako mu je, kako kaže, žao samo zato što je uhvaćen, Oblonski prezire haos koji je izazvao u svojoj kući i, po savetu dadilje, komično pokušava da moli za oproštenje.
Doli, osetivši njegovu neiskrenost, potvrđuje svoju pretnju da će otići u majčinu kuću sa decom. Iako zabrinut što su njegovi pokušaji da ispravi stvari s Doli propali, Oblonski nastavlja svoje dužnosti na čelu odbora moskovske vlade. Delomično je optimističan što će im njegova sestra, Ana, doći u posetu sledeći dan, a on predviđa da će njena nazočnost smiriti Doli i da će mu ona oprostiti. Anin muž ugledni je vladin ministar u Sankt Peterburgu, a Ana je poznata kao draga i šarmantna žena; kreću se u najvišim krugovima društva.
Za vreme pauze za ručak Oblonski „naleti“ na svog prijatelja Konstantina Ljevina koji je upravo stigao sa svoje farme i došao pravo u njegovu kancelariju. Ljevin ima hitnu stvar o kojoj treba da razgovara s njim, ali on je stidljiv čovek i ne želi da razgovara pred njegovim poslovnim prijateljima. Oblonski brzo doznaje da je Ljevin u gradu da vidi Kiti i da je zaljubljen u osamnaestogodišnju devojku. Oblonski sugeriše da se sastanu kasnije te večeri u parku u kojem Kiti inače kliže. Ljevin je bio posebno oprezan pošto je dugi niz godina bio „zaljubljen“ u celu njegovu porodicu i razmišljao je koju od tri sestre bi oženio. Nakon sastanka s Oblonskim, Ljevin odlazi u kuću svog polubrata Sergeja.
Sergej Ivanović je poznati pisac i intelektualac, a on i Ljevin imaju problem s uzajamnim upoređivanjem što često uzrokuje burne diskusije. To se ponovo dešava kad stigne Ljevin; oni ulaze u filozofsku raspravu s profesorom. Nakon što profesor ode, Ljevin i Sergej razgovaraju o svom drugom bratu Nikoli, jedinom koji je uništen i osiromašen u njihovoj porodici.
Ljevin odlazi u park, kliže s Kiti i hrabro flertuje s njom, ali ona mu šalje nejasne signale o svojim osećanjima za njega.
„Činilo se da nema ničeg osobitog ni u njenom odelu, ni u njenom držanju;ali Ljevin je nju tako lako poznao u gomili, kao što bi se lako poznala ruža među koprivama. Kiti je osvetljavala sve.“
Njena majka se takođe čini nezainteresovano za Ljevinove očigledne namere. Stiže Oblonski, a Ljevin, s olakšanjem, odlazi s njima na večeru. Jedu u poznatom restoranu, a Tolstoj detaljno opisuje obred obroka. Tokom večere Oblonski zadirkuje Ljevina za Kiti i oni razgovaraju o pitanju njegovog predloga. Iako ohrabruje Ljevina, Oblonski mu govori i o njegovom suparniku: grofu Alekseju Vronskom, bogatom, drskom mladom oficiru i carskom pomoćniku. Oblonski takođe priznaje da malo oseća bol zbog ideje prevare (u ime muškaraca).
U međuvremenu, majka je oslobodi bračne prilike, a otac, iako preferira Vronskog, smatra Ljevina naročito nespretnim u javnosti, plaši se da Vronski nije osobito zainteresiranovan za ženidbu njegove ćerke Kiti. Ljevin stiže i odmah predlaže Kiti brak, ali ona ga odbije u nadi da će Vronski uskoro izneti svoj predlog o braku. Uskoro stižu i drugi gosti, a jedan od njih je i grofica Nordston koja se ismejava Ljevinu zbog njegovog načina života. Ljevin ostaje i raspravlja s groficom sve dok Vronski ne stigne u nadi da će da sazna više o svom suparniku. Vronski je šarmantan, a Ljevin odlazi osećajući se loše. Nakon što su svi gosti otišli, Kitini se roditelji svađaju oko njene budućnosti. Njena majka još uvijek preferira Vronskog, dok otac više voli Ljevina.
Kad Oblonski sledećeg jutra odlazi na železničku stanicu da bi dočekao Anu, naleti na Vronskog, koji takođe čeka da njegova majka siđe s istog voza. Čini se da su se njegova majka i Ana, koje su delile mesta u istom odeljku, već upoznale i dobro povezale. Tako je i Vronski, odjednom, bio fasciniran Aninom energijom i razigranim duhom. Dok njih četvero razmenjuju banalnosti, železnički radnik prelazi šinu i ubija ga voz koji je u tom trenutku prolazio. Ana, šokirana, ne može da ispustiti ni zvuka, a kasnije, na Anin nagoveštaj, Vronski ostavlja dvesta rubalja.
Oblonski je dobro raspoložen: Ana uverljivo ubedi Doli da ne odlazi. Šarmira i Kiti. Ali sledeće večeri na balu Kiti primećuje da je Vronski nezainteresovan i nepažljiv prema njoj. Izvor ove nepažnje postaje jasan kad ugleda Vronskog da celo veče igra s Anom. Kitino je srce slomljeno, a ona shvata da su joj sve nade potonule; Vronski nikad nije hteo da je oženi.
Ljevin odlazi viditi starijeg brata Nikolu, koji je bolestan i živi u lošim uslovima. Nezadovoljan celim putovanjem, Ljevin odlazi iz Moskve na svoj posed. Kod kuće se oseća prijatno zbog svojih sluga i svoje zemlje, a kune se da će ovde uvek biti srećan, čak i bez žene koja bi s njim delila sve. Ana odlazi istog dana kao i Ljevin, u vozu za Sankt Peterburg. Ogorčena je zbog svog novog poznanstva.
Vronski dolazi na platformu i govori joj da je zaljubljen u nju i da će je slediti do Sankt Peterburga. Ana odbija njegov predlog i odlazi, željna da se vratiti svom životu, nastavlja sa rutinom mada otkriva da je stalno nezadovoljna Karenjinom i svojim životom.
Vronski je u Sankt Peterburgu i čuva stan svom bahatom prijatelju oficiru Petritskiju. Odlazi na ručak s njim i njegovom ljubavnicom, barunicom Šilton. U međuvremenu planira da se kreće u krugovima gde bi mogao da sretne Anu.
Drugi deo
Kiti je slomljena, a njeno stanje se odrazilo na niz fizičkih simptoma. Čitava njena porodica, posebno njena majka, osećaju krivicu zbog svojih uloga u forsiranju predloga za udaju. Kiti je posebno emotivna na početku drugog dela. Razdražljiva, zabrinuta i slobodna pod „izgovorom“ bolesti, ona govori o svojim osećanjima Doli.
Oseća se, kaže Kiti, „grubo i vulgarno“, a takođe tvrdi da nikad neće napraviti ono što je učinila Doli: nastaviti živeti u istoj kući sa čovekom koji je bio nepošten prema njoj. Kiti gotovo odmah požali zbog okrutnosti ove poslednje izjave jer se Doli još uvek oseća nesigurno u vezi s prošlim i budućim preljubima svog muža. Ubrzo se pomire i Kiti se vraća s njom kući da joj pomogne starati se za decu zbog epidemije groznice. Ali, Kitino zdravlje se ne poboljšava i njena porodica odluči da je odvedu u Nemačku na lečenje.
Sledeće poglavlje otvara se detaljnim opisom tri različita društvena kruga koje Ana ima na raspolaganju. Prvi je poslovni krug saradnika njenog muža, drugo je mala skupina učenih i religioznih muškaraca i žena, popularno zvani „Savest društva iz Sankt Peterburga“. I treći je takođe i najveći krug: društvo sa kojim večera, igra igre, karte, itd. Pre puta u Moskvu, Ana se obično družila sa drugim krugom, ali po povratku počinje češće da kruži trećim krugom gde se nada da će sresti Vronskog. Dele zajedničku prijateljicu, kneginju Jelisavetu „Betsi“, koja je takođe i rođaka Vronskog, a koja neizmerno uživa u gledanju kako njihova strast napreduje. Ana u početku veruje da ona samo dozvoljava Vronskom da ju progoni, ali ubrzo i sama priznaje da njegova osećanja čine svu strast njenog sadašnjeg postojanja.
Njihovo ponašanje brzo eskalira u područje društveno neprihvatljivog. Jedno veče, u kući princeze Betsi, to postaje i svima drugima jasno. Dok se ostali gosti zabavljaju razgovarajući, Ana i Vronski povlače se za svoj stol i vode dugotrajan privatni razgovor. To ne bi bilo neobično, ali oni to ne rade u prisustvu Karenjina, Aninog muža i tako drugi primećuju njihovu vezu. Obrve počinju da se dižu svuda po celom St. Peterburgu.
Sa svojom tipičnom nezainteresovanošću i naivnošću, Karenjin ne veruje da ima nešto loše u Aninom ponašanju, ali primećuje efekt njenog razgovora s Vronskim na druge članove društva. Karenjin je čovek koji se aktivno bavi spoljašnim izgledom i upravo se zbog toga suočava sa Anom zbog incidenta. Ona dolazi kući vrlo kasno, na njegovo nezadovoljstvo. On joj prigovori za njeno ponašanje, a ona, zatim, nastavlja veselo da ignoriše njegovu zabrinutost. Frustriran nesposobnosti da razgovara sa svojom ženom, Karenjin se povlači od Ane, a ona od njega. Od ovog časa, Anin primarni fokus je na Vronskom.
Vronski i Ana spavaju zajedno, a Ana mu jasno govori da nikad ranije nije imala aferu, kaže: „Sve je gotovo. Ja nemam ništa drugo osim tebe. Zapamti to.“. Vronski razmišlja i oseća krivicu za Anino moralno posrnuće za čiji je uzročnik upravo on.
„Bled, sa dršćućom donjom vilicom stajao je on pred njom i molio da se umiri ne znajući ni sam zbog čega i kako. … On pak, osećao je ono što mora osetiti ubica kad vidi lešinu koju je lišio života. Ta lešina, lišena života, bila je njihova ljubav, prvi period njihove ljubavi. Bilo je nečeg užasnog i odvratnog u uspomenama na ono za šta je plaćeno ovom strašnom cenom stida. Stid pred svojom duhovnom razgolićenošću gušio je nju, i prelazio na njega. Ali, bez obzira na sav užas ubičin pred lešinom ubijenog, treba sad seći na komade, i kriti to telo, treba se koristiti onim što je ubica zadobio ubistvom.“
Ona odlazi, a kad to veče legne u krevet, sanja da je u braku sa Vronskim i Karenjinom i da ju u isto vreme očaraju obojica. Užasnuta je tim snom.
U međuvremenu, Ljevin priprema svoj posed za dolazak proleća. Za razliku od mnogih drugih vlasnika farmi, Ljevin uživa u velikim naporima na svom posedu; Tolstoj u ovom delu daje mnogo Ljevinovog fizičkog opisa i njegovih dela.
Ljevin radi, ne samo zato što mu pruža užitak, već i zato što mu to odvraća misli od Kiti. Posetilac stiže na njegov posed: bojeći se da je to njegov brat Nikola, Ljevin je presrećan kada se ispostavi da je Oblonski. Sa karakterističnim aplombom, Oblonski najavljuje svoje namere: posetiti i prodati jednu od svojih šuma lokalnom trgovcu po imenu Riabinin. Pojašnjava da ga Riabinin iskorišćava plaćajući puno manje nego što šuma vredi. Ljevin je besan na Oblonskog i koristi priliku da mu održi predavanje o njegovim finansijskim poslovima. Oblonski ga smiruje. Pre odlaska, Oblonski kaže Ljevinu da je Kiti bolesna i da je Vronski napustio Moskvu u potrazi za Anom.
U Peterburgu afera „Vronski i Ana“ brzo postaje široko poznata. Iako je afera „oproštena“ zato što su ostali diskretni, žene Peterburga s nestrpljenjem čekaju da Ana pogreši, a porodica Vronskog postaje zabrinuta što ga ova afera odvraća od napredovanja u karijeri. Usred sve te brige, Vronski se priprema za jahanje u godišnjoj konjskoj trci za oficire svoje satnije.
Pre trke, Vronski posećuje Anu u bašti. Zastane da joj se divi, govori joj da izgleda prelepo, ali i tužno, ali ona mu priopšti vest: trudna je. Ne oseća značaj ove najave, ali snažno sugeriše da pobegnu. Ana to odbija. Planiraju da se sastanu kasnije, a Vronski uzbuđen zbog vesti koje je upravo čuo, žuri na trku. Susreće brata koji iznosi nekoliko uvredljivih komentara o njegovoj aferi s Anom. Ana i njen muž sudeluju na trci, ali sede odvojeno na tribinama. Vronski započinje trku u vođstvu, ali ne uspeva da ostane u prednosti sa svojom nervoznom kobilom, Frou-Frou tokom prepreke. Konj padne i slomi leđa; Vronski besno udara umiruću kobilu, iako on nije povređen.
„Osećao se nesrećan. Prvi put u životu osetio je vrlo tešku nesreću , koja se ne da popraviti, i čiji je uzrok on sam.“
Karenjin na trci posmatra Anine reakcije. Besan je kad je vidi kako se otvoreno raduje Vronskom dok jaše, a zatim i vidi kako fizički reaguje kad on padne. Sa velikom teškoćom, pošto Ana ne zna da li je Vronski povređen ili ne, uspeva da je natera da se vrati kući s njim. U kočiji se suočio s njom o aferi, ovaj put sa više snage. Ana, ne samo da mu prizna svoja osećanja prema Vronskom –„ja vas volim ali sam drugom žena i ostaću mu do groba verna“, već nasrće na Karenjina i govori mu da ga mrzi.
U lečilištu, Kiti upoznaje Varenjku, mladu ženu koja brine o madam Štal, njenoj usvojiteljskoj majci. Štal je misteriozan lik, član najvišeg društva koja je previše ponosna da bi se družila s drugim Rusima. Varenjka je pobožna, s dubokim osećajem za moral, i mnogo svog vremena posvećuje brizi na manje srećne. Kiti se ugleda na Varenjku i pokušava da oponaša njen osećaj duboke duhovnosti. Nikola Ljevin i njegova saputnica Maša takođe su u istom odmaralištu. Loše je obučen i nema društvenih manira. Kiti odbije brinuti se za njega, ne zato što joj je nelagodno već zato što ju podseća na njegovog brata koga je odbila.
Varenjka ubeđuje Kiti da na svetu postoje daleko bitnije stvari od braka. Tako osramoćena, Kiti se trudi da bude korisna i počne da se stara za Petrova, bolesnog slikara. To joj se vraća tako da se Petrov zaljubi u Kiti i njegova žena se naljuti na devojčinu pažnju. U početku je Kiti tužna zato što ne može da bude poput Varenjke, ali onda upoznaje misterioznu madam Štal i otkriva da je ona, za koju tvrdi da je religiozna, zapravo licemerna i okrutna prema Varenjki. S tim uverenjem, Kiti se priprema za povratak u Moskvu s većim razumevanjem sebe. Zadržava svoju ljubav prema Varenjki, moleći je da joj dođe u posetu. Varenjka joj obeća da će doći čim se Kiti bude udavala.
Treći deo
U leto, Ljevinov polubrat Koznišev odluči da se odmori od svog intelektualnog rada da bi posetio Ljevina. Ljevin je srećan što vidi svog brata, mada ga nerviraju razlike u nameni seoskog poseda. Ljevin je aktivno uključen u sve što se tiče njegove farme, dok Koznišev zemlju posmatra kao mogućnost odmora i besposlenosti, „korisnim protivotrovima protiv razuzdanosti„. Postoje razlike i između dva brata u razmišljanju o seljacima. Koznišev voli „ljude“, čak i do tačke da idealizuje njihovu jednostavnost i dobar stav, dok je Ljevin poznatiji po njihovim slabostima i zbog toga ne može da idealizuje njih ili njihovu ulogu na tržištu rada. Koznišev takođe želi da Ljevin preuzme bolju poziciju u toj oblasti i kritikuje ga zbog napuštanja okružnog veća.
U međuvremenu, Oblonski je otišao u Peterburg na potrebne birokratske funkcije i poslao Doli i djecu na njihovo imanje u Jergušovu da bi uštedeli novac. Dok Oblonski posećuje trke konja i živi kao neženja u Peterburgu, njegova se porodica teško prilagođava nedaćama u seoskom životu. Nakon nedelju dana, seoska kuća je sređena, a Doli ima trenutak matrijarhalnog trijumfa u izvrsnom ponašanju svoje dece u crkvi. Ljevin dolazi posle pričesti, a Doli mu sugeriše da opet predloži brak Kiti. Ovaj predlog sramoti Ljevina i oni malo diskutuju. Čini se da njihov loš humor utiče na djecu, čije se dobro ponašanje ranije tokom dana raspada. Ljevin, ismejavajući Doline majčinske sposobnosti, brzo odlazi. Nakon što je podmirio poslovne račune, primećuje veselu seljačku porodicu koja naporno radi na svojoj farmi. Njihova očigledna sreća jako ga pogađa, pa se vraća svojim pitanjima o ekonomiji i duhovnoj sreći. Dok napušta polje, primećuje kako Kiti prolazi u kočiji, i shvata da je još uvijek voli.
Karenjin se bori s Aninom izjavom da voli Vronskog i razmišlja o mogućnostima koje ima na raspolaganju. To čini na vrlo klinički, birokratski način. Tradicionalni odgovor bio bi izazvati Vronskog na duel, ali on smatra da su dueli nepošteni i glupi. Najvažnije mu je da zaštiti svoj ugled, što mu je potrebno da bi neometano mogao da nastavi karijeru. Da bi se razveo, morao bi pružiti „dokaz“ o Aninom preljubu i misli da su takve stvari grube. Pored toga, razvod bi bio za njega javno ponižavajući. Tako odlučuje da je jedina opcija da natera Anu da prekine sve odnose sa Vronskim i ostane s njim. Barem spolja, sačuvaće status quo. Iznutra, on to takođe prepoznaje kao kaznu za nju.
Ana se u strahu probudi ujutro nakon svađe u kočiji koju je imala sa svojim mužem. Uplašena je da će ju Karenjin izbaciti iz kuće, pa očajnički planira da pobegne sa svojim sinom, bez Vronskog. U vezi s tim piše Karenjinu pismo, a njegov odgovor je hladan. Odlazi na druženje kod princeze Betsi. Betsi je dogovorila dolazak više žena iz visokog društva koje imaju ljubavnike da bi Ana mogla „učiti“ iz njihovog primera. Meč kroketa privremeno odvraća Ani pažnju, ali ona se priseća šta ju čeka kod kuće i odlazi.
Istog jutra, Vronski provodi vreme uređujući svoje finansijske poslove. Njegove kalkulacije otkrivaju da ima puno dugova i ograničen prihod. Poseta njegovog prijatelja Šerpukovskog pokreće u njemu ljubomoru – Šerpukovski je general koji očekuje još veće imenovanje, dok njegova karijera stagnira.
Ali kad mu Šerpukovski pruži šansu da započne karijeru napuštanjem svoje satnije, Vronski to odbije jer će ga to odvesti od Ane. Nakon sastanka krene pronaći Anu. Ona mu kaže za Karenjina i Vronski je uzbuđen, ali Ana sugeriše da sve ostane isto. Vronski veruje da je duel neizbežan, ali ona zna bolje – Karenjin sigurno neće izazvati Vronskog na duel. Karenjin je udubljen u svoj rad, a privremeni trijumf nad političkim neprijateljem odvrati ga od porodičnih stvari. Kad mu Ana dođe u emocionalnom očaju, njegov je odgovor hladan i osvetoljubiv. Kaže mu da će ostati s njim i prekinuti vezu s Vronskim.
Ljevin provodi ostatak leta u razišljanju o ekonomskim i poljoprivrednim strategijama, dok pokušava da izbegne razmišljanja o Kiti koja boravi u Dolinoj kući koja je udaljena manje od dvadeset milja. Posjećuje vlasnika obližnjeg poseda i oni započnu diskusiju o radu seljaka. Iako se ne slaže sa njim (želi ponovno uvesti kmetstvo ukinuto 1861. godine), razgovor pokreće Ljevinovo razmišljanje o seljacima. Ljevin veruje da najbolji način da ih se podstakne nije prisiljavati na rad, već im dati vlasnički udio u njihovom radu kroz vlasništvo. On razvija „teoriju“ ekonomskog rada koja uključuje kooperativni rad i vlasništvo. Pokušava primeniti ovu teoriju na svojoj farmi, ali meštani pokazuju puno manje entuzijazma nego Ljevin.
Krajem septembra Ljevin je primio iznenađujuću posetu svog brata Nikolaja. Nikolaj je osakaćen i očigledno jako bolestan; smrt mu je neizbežna. Iako je Ljevin užasnut izgledom svog brata i zabrinut za njegovu budućnost, Nikolina sudbina nije tema za raspravu. Nikola čak tvrdi da se njegovo zdravlje poboljšava. Umesto toga, oni se svađaju oko Ljevinove ekonomske teorije. Nikola se ismejava verovanjima svog brata, nazivajući ih iskrivljenim oblikom komunizma. Ovo razočara Ljevina u potencijal njegove ideje. Nikola odlazi, a Ljevin tone u moroz. Svuda počinje da vidi smrt i depresivan je zbog vlastite duše.
Četvrti deo
Kako se ovaj deo knjige otvara, porodica Karenjin živi zajedno u napetosti. Oni su „krajnji stranci“, a Ana i dalje viđa Vronskog izvan kuće. Karenjin je toga svestan ali ne uradi ništa po tom pitanju. Jedno veče, Ana jedva podnosi svoju usamljenost i moli ga da dođe u sedam časova kad Karenjin ima sednicu veća. Vronski se pojavi i bukvalno naleti na Karenjina na vratima. Karenjin, koji izgleda poput glave smrti, prođe pored njega. Pomalo uzdrman, Vronski uđe u kuću videti Anu, ali je primoran da prizna da je njena ljubomora i trudnoća čine njemu manje privlačnom. Ana uživa u ismejavanju svog supruga Vronskom i govori mu o košmaru koji je imala o prljavom seljaku.
Dok je Vronski bio u njegovoj kući, Karenjin je otišao u operu kako je i planirao. Ali ne može uživati u pozorištu od besa i odlazi kući. Sledećeg jutra, on se opet suoči s Anom i njenom neumoljivom odlučnošću, on joj govori da namerava da podnese zahtev za razvod. Moli ga da joj pusti da povede Serjožu. Karenjin odlazi kod poznatog peterburškog advokata za razvode gde sazna da će ipak morati da pruži fizičke dokaze o Aninoj neveri. Odluči pažljivo razmotriti ovaj predlog. U isto vreme, suočen s otporom s kolegama na poslu, odlazi u provinciju na službeni posao.
Na putu za provinciju Karenjin se zaustavlja u Moskvi na sastancima. Slučajno naleti na Oblonskog i Doli i nerado prihvata poziv na večeru. Oblonski se raduje priređivanju večere i rado sve sprema, uključujući i pozivnice za Kiti i Ljevina. Kad krene Karenjinu poslati pozivnicu da ga podseti na večeru, Karenjin mu grubo kaže Oblonskom da će tražiti razvod od Ane. Oblonski upozori Karenjina da donosi ishitrene odluke i pozove ga da dođe na večeru i razgovara o tome sa Doli.
Za večerom se gosti druže zahvaljujući izvrsnim zabavljačkim tehnikama domaćina Oblonskog. Karenjin i čovek po imenu Pestsov razgovaraju o politici, dok Ljevin i Kiti uživaju u srećnom druženju. Ljevin se divi kako se Kiti čini posve drugačije i krhkije, a oni nastavljaju da formišu svoju sopstvenu enklavu razgovora neovisno o drugima. Kako se njihovi osećaji produbljuju, Doli bezuspešno pokuša da razgovara sa Karenjinom o razvodu. U međuvremenu, Kiti i Ljevin igraju igru reči u kojoj mu ona otkrije da želi da se venča za njega. Dve noći ne spava i materijalne brige sveta sada mu deluju neozbiljno. Potom posjećuje porodicu Ščerbacki da bi tražio Kitinu ruku za brak. Ali Ljevina muči da Kiti ne zna dve stvari o njemu: da nije nevin i da ne veruje u Boga. U interesu potpunog otkrivanja daje joj svoje dnevnike. Iako je užasnuta, ona ga ionako prihvata.
Nakon zabave kod Oblonskog, Karenjin od Ane primi telegram: „Umirem. Moli, molim te da dođeš. Sa svojim oproštenjem umret ću mirnije.“ On odmerava prednosti i nedostatke i konačno odluči da se vrati te večeri u Peterburg. Tamo pronađe Anu vrlo bolesnu od poroda ćerke Vronskom. Lekari kažu da će možda da umre. Vronski je u spoljašnjoj sobi, plače. Anu u njenom uznemirenom stanju, potdstiče Karenjina na oprost. Plačući, on oprašta i njoj i Vronskom u stanju velike sreće. Tada Ana provodi tri dana naizmenično između komatoze i boreći se sa bolom. Dok pati, Karenjin sramoti Vronskog govoreći da, koliko god ga njih dvoje ponižavaju, Karenjin neće napustiti Anu. Razoren od Karenjinove plemenite geste, Vronski odlazi kući i pokušava učiniti samoubistvo tako da ispali metak u sebe iz revolvera. Metak promaši srce i on preživi, a oporavlja se uz pomoć svoje sestre.
Ana se polako oporavlja od svoje bolesti. Karenjin je postao roditelj oboje dece, posebno njenoj ćerki, takođe zvanoj Ana, za koju oseća posebnu naklonost. Ana ostaje uznemirena muževim velikodušnim osećanjima, ali još uvijek se oseća ukočeno, pogotovo kad čuje vest da je Vronskom ponuđena prestižna vojna pozicija u Taškentu. Oblonski, osećajući mučnost situacije, posećuje Karenjina i podstiče ga da ponovno pokrene postupak razvoda, ali da prihvati krivicu na sebe, tako da Ana dobije barem moralni autoritet u pogodbi. U emotivnom trenutku Karenjin se složi s predlogom. Kad čuje ovu vest, Vronski odmah odustane od vojnih dužnosti i žuri u Karenjinovu kuću. Iako je Ana presretna što ga vidi, i iako pristane otići s njim u Italiju, govori mu da „sada ništa nije važno“.
Peti deo
U toku su pripreme za venčanje Ljevina i Kiti. Da bi ispunio crkvene zahteve za brakom, Ljevin prolazi kroz crkvene pripreme za zajedništvo. Svešteničko insistiranje na postojanju Boga uznemiri ga čak i do te mere da pokuša u poslednjem trenutku da razgovara sa Kiti, ali venčanje se nastavlja u svom složenom sjaju. Ljevina je na ceremoniji obuzela radost i ljubav, ali mnogi drugi gosti ubacuju notu ozbiljnosti u scenu razmišljajući o propalim brakovima o čemu Ljevin počne da intenzivno razmišlja.
Ana i Vronski putuju Italijom tri meseca pre nego što se smeste u malom gradu. Tamo Vronski sreće starog prijatelja, ruskog intelektualca po imenu Goleničev. Goleničev piše knjigu „Dva načela“ u kojoj tvrdi da je rusko tajno nasleđe Vizantija. Takođe podstiče novi interes Vronskog za slikarstvo. Vronski je počeo slikati Anin portret. Vronski i Ana susreću i poznatog slikara po imenu Mihajlov i, iako Goleniščev ne odobrava njegova dela, Vronski i Ana su impresionirani (iako oboje okreću glavu od Mihajlovog remek-dela, Pilateove opomene, u korist bukoličke studije dva zgodna mladića koji pecaju). Mihajlov pristane napraviti Anin portret, ali kad Vronski ustanovi da Mihajlov portret bolji od njegovog, on odluči da se odustane od slikarstva. Napuštaju Italiju i vraćaju se provesti leto na seoskom posedu porodice Vronski. Planiraju se zaustaviti u Petersburgu zbog Vronskog zbog nekog posla s nekretninama, a Ana da vidi sina.
Nakon tri meseca braka, Ljevin i Kiti se još uvijek trude da se naviknu deliti kućanstvo. Ljevin je srećan, ali razočaran što se čini da se njegov brak sastoji od sitnih svađa zbog kojih se jednom smejao drugim bračnim parovima. Oboje su inače dobro raspoloženi i strastveni jedno prema drugom, ali ipak ne razumeju međusobne uloge i zahteve. Stvari teku idilično sve dok Ljevin ne primi vest da je njegov brat Nikolaj na rubu smrti. Tužan, onreši da ga ode posetiti, a Kitty insistira na tome da ide s njim. Isprva iznerviran što će Kiti da bude svedokom bestidnosti u kojoj živi njegov brat, Ljevin kasnije stekne neverovatnu zahvalnost Kiti nakon što ju je gledao kako za Nikolu čini sve da mu bude ugodno tokom mučnih dana koliko je potrebno da umre. Nikola govori Kiti da neće odgovarati ni Ljevinu ni bilo kom drugom. Gledanje Kiti u ovom svetlu pomaže Ljevinu da shvati koja je buduća Kitina uloga, a ona postaje još jasnija nakon Nikoline smrti – Kiti mu saopštava da je trudna.
Pošto Karenjin pati od poniženja javnog mišljenja i ima karijeru koja stoji u mestu, on postaje plen ekstatične zavodljivosti socijalistice, grofice Lidije Ivanovne. Lidija veruje u modernu vrstu emocionalnog hrišćanstva i, iako oseća glupost koja stoji iza njenog poziranja, Karenjin nalazi utehu u njenim rečima i pažnji. Ali Lidija je takođe osvetoljubivo raspoložena prema Ani: ona kaže Serjoži da je njegov otac svetac, a majka mrtva, a kad Ana pošalje poruku u kojoj traži dozvolu da vidi Serjožu, ona ubeđuje Karenjina da odbije njen zahtev.
Uprkos ovoj naredbi, Ana uleće u kuću da vidi svog sina ujutro na njegov rođendan. Serjoža je strašno trpio u Aninoj odsutnosti. Loše se snalazi u školi, nesvesno shvata napetu prirodu očevih osećanja prema njemu i nedostaje mu majka. Imaju emotivno okupljanje, prekinuto dolaskom Karenjina. Iako je odbio da je pusti da vidi dete, i on je obuzet prizorom i samo savije glavu i dopusti joj da prođe. Ana u strasti ostavlja sina iza sebe. Vraća se u hotel ćerki koju nije mogla ljubiti s istom strašću koju oseća prema svom sinu.
Vronski provodi dane u društvenim krugovima da bi osetio kako će Peterburško društvo da prihvati njega i Anu. Primio je hladan doček i uveren je da je Ana posebno prognana. Iako Vronski i dalje može uživati u društvu muškaraca, poput svog starog prijatelja Jašvina, Ana je zatvorena u svoje sobe. Ljubomorna i razdražena zbog ovog nedostatka slobode, reši da počini društveno samoubistvo i odlazi u operu. Prizor je prikazan očima Vronskog: Ana stvara scenu i vređaju je članovi društva. Iako ju je Vronski savetovao da to ne radi, Ana ga krivi za svoj društveni položaj, zbog čega ga je morao da ju smiri uz stalno uverenje u njegovu ljubav. Oni odlaze već sledećeg dana iz zemlje.
Šesti deo
Iz različitih razloga, Ljevin i Kiti treba mnogo mesta u njihovoj seoskoj kući. Doli i njena deca su joj u poseti, velikim delom zato što je njihova seoska kuća u ruševinama. Varenjka, Kitina pobožna drugarica iz drugog dela, ispunila je svoje obećanje da će doći u poset kada se Kiti bude udavala. Starija princeza Ščerbacka odlučna je da ostane uz Kiti tokom njene prve trudnoće. I Koznišev, kao i obično, traži svoje godišnje oslobađenje od gradskog stresa. Kozniševa privlači Varenjka, a to uzbuđuje cjelu kuću. Kiti i Doli s nestrpljenjem planiraju mogućnost da joj Koznišev predloži brak, dok se starija princeza Ščerbacka stara za Kiti, govoreći joj da je uzbuđenje loše za njeno zdravlje i insistira na svim vrstama preteranih mera opreza za zdravlje nerođenog djeteta.
Kad Varenjka i Koznišev izađu da beru pećurke, Koznišev vidi da mu je ovo prilika da joj predloži brak. Ali kad se približi Varenjki, preuzme ga je stid i oni završe banalnim razgovorom o pećurkama. Trenutak prolazi i oboje znaju da se ovo više nikad neće ponoviti.
Oblonski stiže s Vasenkom Veslovskim, zgodnim mladim zavodnikom. Ljevin je razdražen pošto je očekivao starog princa Ščerbackog i zato što odmah primećuje Veslovskovu privlačnost prema Kiti. Naglo se oseća ljubomorno na Veslovskog i oseća se nesigurno zbog njegovog odnosa prema Kiti. Sklon je preterivanju, kako primećuje Tolstoj, „Već je sebe vidio kao prevarenog muža, kojem su bila potrebna njegova supruga i njen ljubavnik samo kako bi im osigurali životne blagodati i užitke“. Pristane na odlazak u lov s Oblonskim i Veslovskim, a Veslovskova nesposobnost ga teši. Ali kad se vrate u kuću, Veslovski i dalje hrabro flertuje s Kiti. Doli pokušava reći Ljevinu da se nema za šta brinuti, ali Ljevin izbacuje Veslovskog. Svi ostaju šokirani.
Doli odlazi posetiti Anu na seoski posed Vronskog, jednodnevni prevoz kolima iz Ljevinove kuće. Ona brine o svojoj deci koju ostavlja, od njihovog zdravlja do ponašanja tokom dana. Oseća se nervozno odlazeći od njih, ali odlučna je da ispuni svoje obećanje da će posetiti Anu. Kad Doli stigne, Ana joj se baci u naručje s puno radosti. Doli je u početku impresionirana raskošnim okruženjem poseda porodice Vronskog i Aninom vitalnošću, ali ona se postepeno uznemirava kako poset traje. Iako su okruženi ljudima, posetioci su nešto niže klase nego na što je navikla viđati ih u njihovom društvu. Čini se da je Vronski srećan i okupiran višestrukim zanimanjima – uživa u ulozi vlasnika zemlje, uključuje se u lokalnu politiku i uživa u velikim gestovima poput izgradnje bolnice za seljake. Ali ubrzo Doli shvata da je ispod površine njihovih života velik nemir.
Ana još uvijek odbija da prihvati Karenjinovu ponudu za razvod braka uprkos željama Vronskog. Želi da njegova deca budu legalna da bi mogla da naslede njegovu zemlju. Doli pokušava da ubedi Anu, ali Ana to odbija razmotriti. Doli takođe zabrinuto primećuje da se Ana uopšte ne zanima za svoju devojčicu. Ana govori Doli da praktikuje kontrolu trudnoće i rađanja. Kaže da više ne može da zatrudni jer više neće biti privlačna Vronskom ako ostane trudna. Doli, naivna na takve stvari, u isto vreme je užasnuta je i fascinirana. Takođe saznajemo da Ana noću uzima morfijum da bi lakše zaspala. Doli odlazi sledeći dan osećajući se nelagodno, i osetila je veliko olakšanje kad se vrati u Ljevinovu kuću. Ali svejedno nastavlja braniti Anu pred svim drugim posetiocima Ljevinove kuće.
Vronski odlazi u Moskvu na pokrajinske izbore i ostavlja Anu kod kuće. Očekuje svađu, ali ona mu se uopšte ne protivi. Ta činjenica Vronskog čini još nervoznijom, ali on reši da negira svoja osećanja i ceni mir u kući. Ljevinovi se takođe presele u Moskvu poslednjeg meseca Kitine trudnoće. Nekoliko drugih plemića iz provincije takođe se sastaju u Moskvi zbog izbora. Ljevin, za koga se očekuje da učestvuje u energiji i uzbuđenju oko izbora, dosadan je i nestrpljiv tokom cele afere. Debata je beskonačna, a celi birokratski proces ne sadrži ni mrvu brige za njegove ideje. Ljevinu nedostaje temperament za izbore i naparavi nekoliko društvenih grešaka. Ljevin i Vronski se sastaju; Vronski je šarmantan kao i obično, ali Ljevin je bezobrazan prema njemu. Vronski ostaje jedan dan duže nego što je planirao i priređuje večeru za pobednike. Oduševljen muškim društvom i raspravom, Vronski je zadovoljan svime dok ne primi prilično neprijateljsku poruku od Ane da se odmah vrati kući. U poruci piše da je mala Ana bolesna.
Kod kuće, Vronski doznaje da je poruka da je Ana bolesna laž. Princeza Barbara žali se da Ana uzima morfijum kad njega nema. Ana je poželela da se vrati kući pošto je bila ljubomorna i usamljena. Oni se ponovo ujedinjuju strastveno, ali Vronski se oseća sve više razdraženo i obuzeto njenim stalnim zahtevima. Ana prepozna da on čezne za slobodom, za onim što naziva „mojom muškom nezavisnošću“ i da o tome ovisi budućnost njihove veze, ali ne može ni da zamisli da mu pruži više prostora. Njena sopstvena usamljenost i visok stepen nesigurnosti onemogućavaju joj da se ponaša drugačije od toga nego da se prilepi za njega. Ali ona reši da napiše poruku Karenjinu da pristaje na razvod, a par se seli u Moskvu.
Sedmi deo
Kako se ovaj deo romana otvara, Ljevini su u Moskvi već više od dva meseca. Iščekuju porod svog prvog deteta. Oni se povezuju i retko svađaju. Tokom posete porodičnoj drugarici, Kiti i njen otac sretnu Vronskog. Kiti impresionira samu sebe opanašajući se prema njemu mirno i uljudno, ali bez zanimanja. Ljevin je daleko uznemireniji, premda uspe da se smiri i odluči da će se prema Vronskom ponašati ljubazno sledeći put kad ga ugleda jer sad više nema razloga da bude ljubomoran.
Kao i uvek, Ljevinu je neprijatno u gradu. Iznerviran je zbog velikih, naizgled neozbiljnih troškova koji dolaze s životom u gradskoj sredini. Teško mu je da radi na svojoj poljoprivrednoj teoriji, ali obnavlja prijateljstvo sa starim prijateljima sa univerziteta poput Katavasova i upoznaje nove intelektualce, poput Metrova. Posećuje Kitinu porodicu, uključujući i njenu sestru Nataliju, koju prati na koncert. Tokom posebno neprijatne posete porodici Bols, sreće Oblonskog koji je, kao i obično, šarmantan. Pod uticajem Oblonskog, Ljevin ne samo da sklapa mir s Vronskim, nego i pristaje posetiti Anu, koju nikad nije upoznao.
Ljevin ulazi u dom Vronskog i susreće se prvo s Aninim portretom koji je naslikao talijanski slikar Mihajlov. Potpuno ga je obuzela vanzemaljska lepota portreta i žena iz stvarnog života, koja ga potpuno šarmira. Čini se da je Ana pravi primer svetske, obrazovane, dobrotvorne (brine se o siročadi) žene i zanimaju je razni predmeti. Kad se vrati kući, Kiti je uznemirena što je Ljevin išao videti Anu. „Zbunila te je“, tvrdi ona. Ostaje do kasno da ju teši i uverava u svoju ljubav.
Posle Ljevinovog odlaska, Ana analizira svoju situaciju. Uložila je poseban napor da šarmira Ljevina, u nastojanju da testira svoje moći. Ona je ogorčena i besna jer se oseća zapostavljeno i uskraćeno za ljubav. Shvata da se njeno zadržavanje Vronskog obrušava; obično se međusobno pozdravljaju neprijateljski. Ana zna da je se ponaša destruktivno, ali ne može da stane. Oseća kako je njihova svađa postala neophodna.
„A osećala je da se pored ljubavi, koja ih je vezivala, uspostavio među njima zao duh nekakve borbe, koga ona nije mogla isterati ni iz njegova, a još manje iz svoga srca“.
Od Karenjina još nije čula ništa u vezi sa njenim zahtevom za razvod, zbog čega su njihovi odnosi još više zategnuti.
Te noći, Kiti budi Ljevina i kaže mu da se ne oseća dobro. Ima trudove i počinje da rađa. Stiže babica Marija, a Ljevin žuri po lekara koga čeka nekoliko sati i tada se pojavi ravnodušan zbog čega Ljevin besni, ali lekar mu objašnjava da nema žurbe. Zaista, rađanje traje 22 časa, tokom kojih Ljevin svojim dramatičnim zahtevima i ispadima muči babicu, Doli i Kitinu majku. Ali i on moli, prvi put nakon godina, i misli na svog brata Nikolu. Kad se dete rodi (dečak), Ljevin doživi duboku sreću.
Obuzet srećom, Oblonski se tog proleća uputio u Peterburgu da bi dobio unosnije mesto kao član uprave železničke kompanije. Dobijanje poosla zahteva samoodricanje na brojne ponižavajuće načine. Dok je u gradu, posećuje Karenjina da bi ga pritisnuo na razvod od Ane. Karenjin reaguje sa velikom emocijom i govori da mu hrišćanstvo ne dozvoljava da to učini. Ugleda Serjožu koji se bolno prilagodio majčinog odsustva tako što ju je izbacio iz uma. Uprkos svojim naporima, uznemiri se kad vidi Oblonskog i plače nakon što on ode.
„Videći sad ujaka, koji liči na mater, bilo mu je neprijatno stoga što je to izazvalo u njemu uspomene koje je smatrao za stidne“;
„A sećaš li se matere“? – odjednom upita on /Oblonski/,
„Ne, ne sećam se“ – brzo odgovori Serjoža“
Oblonski čuje od princeze Betsi da sudbina njegove sestre ovisi o Žulu Landau, mistiku koji navodno daje izvanredne savete dok spava.
To se ispostavilo tačnim. Tokom poslovne posete princezi Lidiji, u nastojanju da si obezbedi bolji posao, Lidiju i Karenjina pronalaze u društvu Landaua. Lidija je zaslužna za Karenjino novoosnovano hrišćanstvo. Sledi bizaran prizor kada mu Landau nudi svoj mudar savet dok spava. Oblonski beži sa scene, samo da bi sledećeg dana od Karenjina dobio jednostavan odgovor „ne„. Shvata da je Karenjinov odgovor posledica Landauovog nesvesnog savetovanja.
Odnosi između Ane i Vronskog nastavljaju da se pogoršavaju. Ana postaje ljubomornija, a Vronski hladniji i udaljeniji. Vronski provodi više vremena izvan kuće, a majka ga podstiče na ženidbu mlade princeze Sorokin. Ana se želi vratiti u zemlju, gde iskušenja prvostupnika neće biti tako velika. Vronski se slaže, ali ne želi odmah otići. Očekuje se da će sutradan posetiti majku. Na tu vijest Ana otkriva svoju ljubomoru. Sumnja da njegova majka pokušava dogovoriti brak između Vronskog i princeze Sorokin; njen bes izaziva još jednu razornu svađu. Svađaju se te noći, a zatim sledećeg jutra opet; Vronski odlazi zgađen njenim rečima i ponašanjem. Ana uzme dozu morfiuma i napiše Vronskom poruku, moleći ga za oprost i moli ga da se odmah vrati. Zatim, očajnički, odlazi.
Narednih nekoliko poglavlja odvija se uglavnom u Aninoj glavi. Odlazi videti Doli, ali Kiti je tamo. Dve sestre nespretno reaguju na Anu i o njima se malo govori. Ana nema priliku da priča sa Doli. Ona odlazi i vraća se kući, gdje joj je sve i svako odbojan. Očajna kad ne nađe Vronskog, ona kreće prema železničkoj stanici. Nada se da će se povesti vozom do imanja njegove majke i suočiti se sa svo troje – Vronskim, njegovom majkom i princezom Sorokin.
Na putu do železničke stanice, Ana je u strašnom mentalnom stanju. Njoj je sve prezirno i svet je prepun ružnoće, jada i mržnje. Ona gleda ljude na stanici i u vozu. Čini se da je par koji sedi preko puta vlaka lažan; devojka na platformi prepuna je grimasa i vulgarnosti. Izađe iz voza nakon jednog zaustavljanja. Nailazi na vozača kola Vronskog, koji joj daje hladnu poruku od njega. Iznenađena jadom, luta peronom. Odjednom se seća železničkog radnika koji je umro prvog dana kad je upoznao Vronskog i odluči što mora učiniti.
„Odjednom, setivši se pregaženog čoveka na dan njenog prvog susreta sa Vronskim, ona shvati šta treba da učini.“
Spusti se na pruge i čeka vlak. Moli Boga za oproštaj („Gospode, oprosti mi sve!“), a zatim podigne pogled – posljednja joj je vizija prljavog seljaka iz sna.
Osmi deo
Sredina je leta. Koznišev se sprema preseliti na Ljevino seosko imanje. Koznišev je pretrpeo mnoge životne promene tokom poslednjih godinu dana; najveća je objavljivanje knjige o teorijama vlasti. Proveo je šest godina pišući knjigu i bio je uveren da će ju društvo dobro prihvatiti, ali uznemiri ga činjenica da je knjiga jedva napravila pomutnju. Čini se da ju nitko nije pročitao, a prikupio je samo jednu štampanu recenziju, koja je bila negativna. Srećom, objavljivanje njegove knjige podudara se s pokretom ruske simpatije prema slavenskim narodima kojima vladaju Srbi. Iako Koznišev prepoznaje da se slavensko pitanje „pretvorilo u jednu od onih modnih diverzija koje u stalnom slijedu uvijek služe društvu kao žarište interesa“, on se baca na pisanje uzroka.
Kad Koznišev i Katavasov odu na železničku stanicu da bi se vratili u zemlju, naiđu na nekoliko skupina muškaraca koji se dobrovoljno bore sa Slavenima. Jedna od žena kaže im da je i Vronski ovde. Pre nego što Koznišev može saznati više, Oblonski se pojavljuje u gomili sa svojim uobičajenim šalama. Svi su nervozni zbog njegove nazočnosti, uključujući i Vronskog, koga muči pitanje njegove ćerke dok zadnji ulazi u voz.
Tokom vožnje Katavasov razgovara s volonterima i otkriva da su pokvareni i neprijatni. U međuvremenu, Koznišev razgovara s majkom Vronskog koja ga prati dio puta u vozu. Kaže mu da je volonterski pokret jedina nada Vronskog; sad je bio samo olupina od Anine smrti. Borba mu je dala nešto što bi ga moglo zanimati, a grofica je zahvalna na tome, iako brine za sigurnost svoga sina. Karenjin je uzeo Vronskom kćer, a Vronski ju ne može vratiti. Kad Koznišev kasnije na putu priča s Vronskim, on počne da shvata što mu je njegova majka pričala. Vronski je ostario mnogo godina i ponaša se kao da živi u mentalnom zatvoru.
Ljevinov dom portret je domaćinstva i sretnog, učinkovitog rada. Kiti je toliko opčinjena sa svojim detetom da ga zna nahraniti kad god oseti da joj mleko naleva u grudi, pa čak i ako nije gladno. Doli, koja je nedavno rasprodala dio vlastitog imanja kako bi platila Oblonskijeve dugove i njena deca takođe borave kod Ljevina. Sam Ljevin ostaje vrlo aktivan na svojoj farmi i nastavlja da proučava razne predmete. Ipak ga muče verske sumnje i duhovna strepnja, a ove su mu stvari toliko zabrinjavajuće da je čak i Kiti počela da ispituje što se događa u glavi njenog muža. Ljevinovo osnovno pitanje, kako on kaže, glasi: „Ako ne prihvatim odgovore koje je hrišćanstvo dalo na pitanja iz moga života, koje odgovore prihvatam?“ Tokom molitve često razmišlja o Kiti, neveri i braku, a ponekad postane toliko loše da želi da se ubije. Pokušava da skrene pažnju sa porodičnih i seoskih dužnosti i u tome je umereno uspešan.
U posebnoj je teskobi na dan dolaska Kozniševa. Najteže su tri nedelje žetve. Seljaci moraju da rade dvadeset sati dnevno. Dok Ljevin jaše gore-dole, gledajući kako se seljaci naprežu, on se iznova pita koji je smisao života. Zaustavlja se da ispravi seljaka po imenu Teodor, a usred njihovog razgovora postavlja mu pitanje o Bogu. Teodorov odgovor „živi pravedno, na pobožan način“ daje Ljevinu odgovor koji traži. Doživljava epifaniju i shvata da je već živeo za Boga. Ceneći svoju porodicu i svoje radnike i posvećujući se dobrobiti drugih oko sebe, ponaša se onako kako Bog želi. Oseća da će, pošto sad zna odgovor, njegov život biti savršen.
Gotovo odmah se Ljevin ispravlja u ovom posljednjem uverenju. Katavasov i Koznišev prilaze, a ponovno se pojavljuje staro neprijateljstvo između braće. U početku je Ljevin u nedoumici, ali njegova vera ga drži na pravom putu. Braća Katavasov, stariji princ Ščerbacki i Doli raspravljaju o veri i srpskom ratu. Tada iznenada strahovita grmljavina prekine diskusiju. Doli požuruje decu u kuću, a Ljevin otkriva sluškinji da je Kiti odvela dete u šumu. Užasnut da su nastradali, on trči u šumu. Dok ih traži, grom udari u drvo ispred njega, od čega drvo bude spaljeno i sruši se pred njim.
Kad ih kasnije pronađe, neozleđene, savlada ga olakšanje. Iskustvo obnavlja njegovo verovanje u Boga.
Te noći, diskusija se nastavlja između članova domaćinstva. Dok je Ljevin uključen u razgovor, Kiti ga zove u dečiju sobu. Beba je pokazala svoje prve znakove prepoznavanja ljudi oko sebe, još jedan trenutak koji ispunjava Ljevinovo srce ljubavlju. Kasnije te noći Ljevin još jednom razmatra prirodu svojih pitanja i odlučuje da njegovo verovanje u Boga pripada samo njemu i da nema pravo pominjati odnose s Gospodinom drugima. Kiti ulazi i pita ga o čemu razmišlja, ali on poručuje da ne želi da s njom razgovara o tome. Shvata on da je to lična stvar koja možda neće uticati na njegov spoljašnji život, ali sve će odraziti na njegov unutrašnji mir.
„Ali živoš moj, sada, sav moj život, nezavisno od svega što se može desiti sa mnom, svaki trenutak toga života – ne samo da nije besmislen, kao ranije, nego ima nesumnjivi smisao dobra, koji ja imam vlast da unesem u njega.“
Analiza likova
Likovi: Ana Arkadjevna Karenjina, Aleksije Kirilovič Vronski, Konstantin (Kostja) Dmitrevič Ljevin, Aleksije Aleksandrovič Karenjin, Stepan (Stiva) Arkadijevič Oblonski, Darja (Doli) Aleksandrovna Oblonska, Jekatarina (Kiti) Aleksandrovna Ščerbacki, Sergej Ivanovič Koznišev, Nikolaj (Nikola) Dmitrijevič Ljevin, Sergej Ivanovič Koznišov, Lidija Ivanovna, Jelisaveta (Betsi) Fjodorovna Tverska, Varenjjka, Sergej (Serjoža) Aleksandrovič Karenjin, Ana (Ani) Karenjina, Varenjjka
Napomena: svaki Rus ima tri imena: ime, patronim i prezime. Koren srednjeg imena je onaj od oca, plus sufiks koji znači „sin od“ ili „kćerka od“ Tako je Anino srednje ime „Arkadjevna“, dok je ime njenog brata „Arkadijevič“. Rusi se međusobno nazivaju hrišćanskim imenom i prezimenom, retko prezimenom. Međutim, zbog jasnoće, koriste se prezimena likova kad god je to moguće.
Ana Arkadjevna Karenjina
Ana je prelepa žena u kasnim 20-ima koja je venčana za muškarca koji je dvadeset godina stariji od nje. Iako je dobar i odgovoran muž, nedostaje mu strast i leči je sažaljenjem. Kao posledica toga Ana usmerava svu svoju ljubav prema svome sinu Serjoži. Gladna je ljubavi i naklonosti. Ona poseduje veliku vitalnost koju Tolstoj naziva „animacijom“ što je čini neodoljivom za muškarce i žene. Takođe poseduje veliku strast i odbija da živi svoj život bez protivrečnosti. Te dve karakteristike na kraju uzrokuju njezin pad. Kad Ana dođe u Moskvu da bi pomogla spaseti brak svog brata, upozna grofa Vronskog i oni se zaljube. Posle nekoliko mjeseci njegovog neumoljivog progona, ona postane njegova ljubavnica i, na kraju, napušta svog muža. Iako želi preći granice društvenih ograničenja, ona za to nema snage. Na kraju, Ana ubije sebe jer ne vidi izlaz iz svoje situacije.
Konstantin (Kostja) Dmitrevič Ljevin
Ljevin je zemljoposednik u svojim ranim 30-ima koji upravlja i obrađuje svoj posed, radeći pored svojih seljaka. On je nekonformista koji se ponekad ne slaže ni s liberalima ni s tradicionalistima, i ima ideju da može da poboljša produktivnost svoje zemlje pa pokušava da sazna što više o odnosu zemlje i seljaka. Ljevin je takođe zaljubljen u Kiti, ali ne može da je zamoli da se venča za njega dok ne bude prekasno. Međutim, Kiti i Ljevin dobivaju drugu šansu i na kraju se venčaju i žive sretno.
Anina „dvojnik“ u knjizi. Jedino on odgovara Ani po intenzitetu i strašću. Neprijatno mu je u gradskom visokom društvu, rađe živi na svom seoskom posedu gde je uključen u poljoprivredne poslove i živote svojih seljaka. Ima velike nade i zahteve za one koji su mu bliski, pa čak i njegovu ženu Kiti. Agnostik u većem delu romana, njegovo duhovno obraćenje čini suštinu zatvaranja romana.
Aleksije Aleksandrovič Karenjin
Karenin je ministar vlade koji oženi Anu nakon što je na nju izvršio pritisak. Kompliciran lik, hladan i proračunat, potpuno nesposoban da razmišlja izvan pojmova društvene podobnosti i pokušava da dosegne Anu na emotivnom stepenu. Ali nauči da voli svoju ženu i opustošen je kad sazna da ga vara s Vronskim. Kad ona odbije prestati viđati Vronskog, on se odluči razvesti od nje. Nakon što rodi dete Vronskom i Ana gotovo umre, on joj sve oprasti, ali ona još uvek ne može da podnese život s njim i ostavlja ga zbog Vronskog. Na kraju dokazuje se kao čovek koji poseduje i veliku emotivnu dubinu i veliku okrutnost. Pristao je da je da se razvede, ali ona na početku odbije njegovu ponudu. Nakon što Ana ode, Karenjinov status se pogoršava i postaje ovisan o osvetoljubivoj i debeljuškastoj ženi koja propoveda iskrivljeni oblik hrišćanstva.
Aleksije Kirilovič Vronski
Grof Vronski je zgodan vojni oficir u 20-ima koji dobiva sjajno obrazovanje i započinje obećavajuću karijeru. Nema nameru da se venča i živi promiskuitetni život tipičnog oficira. Kad dođe u Moskvu, počne udvarati Kiti, ali onda vidi Anu i doživljava „ljubav na prvi pogled“. On igra s njom na balu, a zatim je sledi natrag do Peterburga, ustrajno ju saleće sve dok ona ne popusti. Ana zatrudni i njih dvoje na kraju žive zajedno, ali ne mogu postati zakonit par jer muž neće da se razvede od nje. Nakon što Ana počini samoubistvo u naletu besa i prezira, Vronski završava kao ruševina nekad sjajnog čoveka.
Jekatarina (Kiti) Aleksandrovna Ščerbacki
Kiti je najmlađa ćerka u porodici Ščerbacki, a Ljevina pozna još od detinstva. Kiti, koja sada ima 18 godina, voli Ljevina. Ali kad on prestane da joj udvara ona, upozna Vronskog i zaljubi se u njega. Kad se Ljevin vrati u grad i upita ju da se venčaju, ona ga odbije jer želi Vronskog. Vronski ju brzo napusti kad prvi put ugleda Anu, zbog čega Kiti trpi krivicu i žaljenje što je odbila Ljevina. Naposletku, ona i Ljevin nastavljaju prijateljske odnose, a on ponovno predlaže brak. Venčaju se i dobiju prvo dete. Kiti se također naziva Katerina, Katarina, Katja i Katjenka.
Stepan (Stiva) Arkadijevič Oblonski
Stiva je Anin brat i nepokorni predator za boljim poslovnim prilikama. Iako je oženjen, on se ne bavi previše svjom ženom, izlazi u grad lečići sebe drugim devojkama i rasprodaje, dobrim delom, posede svoje žene. Ne zanima se za njihovu brojnu decu i prestao je da voli svoju ženu Doli zato što je izgubila svoju mladalačku lepotu. Stiva je jako voljen i slaže se sa svima pa pokušava sugerisati Karenjinu razvod u ime svoje sestre. Ali on je čovek s malo vrednosti, licemer i varalica.
Darja (Doli) Aleksandrovna Oblonska
Doli je Stepanova žena i na početku romana sazna da je Stiva imao aferu s dadiljom njihove dece. Razmišlja o tome da ga napusti, ali ona ga i dalje voli, a tu su i deca koja su joj stalno na umu. Dozvoljava Ani da je nagovori da oprosti mužu, ali kako vreme prolazi shvata da on i dalje radi istu stvar. Ona se odriče nesrećnog bračnog života i traži utehe u svojoj prelepoj deci. Takođe neguje odnose sa sestrama i Ljevinom i Anom. Ona je primer Tolstojevog ideala za nesebičnu ženu i majku, a njeno je ponašanje kroz celu knjigu jednako iskren i verodostojan.
Doli se takođe naziva Daša, Dašenka i Dolenka. Njeno devojačko prezime je Ščerbacki.
Beleška o piscu
Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je u mestu Jasna Poljana, u pokrajini Tula 9. septembra 1828. godine, kao četvrto od petoro dece u plemićkoj porodici. Bio je ruski grof, književnik i mislilac, jedan od najvećih svetskih romanopisaca.
Njegova porordica bila je plemićkog porekla, a titulu grofa njegovim precima dodelio je Petar Veliki, u 18. veku. Njegov život bio je obeležen brojnim ljubavnim vezama. Kao mladić, često se zaljubljivao i menjao žene.
Tolstojevi roditelji umrli su dok je još bio dete, zbog čega su o njemu već odmalena morali da brinu njegovi rođaci. Upravo ga taj gubitak roditelja podstiče na razmišljanje o životu, smrti i sreći. Osim kao velikog književnika, pamti se i kao veliki zagovornik mira i nenasilja.
Prvo delo bilo mu je „Priča o jučerašnjem danu“, a prva izdata književna dela su mu bila trilogija „Detinjstvo“, „Dečaštvo“ i „Mladost“. Njegova najpoznatija dela bila su „Rat i mir“, koje je pisao punih sedam godina, zatim „Gospodar i sluga“, te njegovo najpoznatije delo „Ana Karenjina“. Preminuo je 7. novembra 1910., u mestu Astapovo, zbog upale pluća.
Ostavite odgovor