Alisa u Zemlji Čuda

Alisa u Zemlji Čuda jedno je od najpoznatijih dela engleskog književnika Luisa Kerola. Delo je napisano 1865. godine i jedno je od najpoznatijih dela dečje fantastike u svetu. Sastoji se od 12 kratkih poglavlja od kojih je svako podeljeno na manje, individualne, gotovo zasebne priče.

Čitaoci mogu da prate zanimljivu devojčicu koja jednog dana padne u zečiju rupu i sretne se sa čarobnim svetom naseljenim zanimljivim  i nesvakidašnjim stanovnicima. Alisa se lutajućim tom zemljom susreće s raznim problemima i izazovima koje mora da savlada kako bi pronašla put do kuće. Tokom svog lutanja upoznaje neobične zakone te zemlje i čudna bića koja te zakone sprovode ili krše.

Kerol se u ovom delu poigrava logikom na specifičan način koji je Alisu u Zemlji Čuda učinio trajno popularnom knjigom među decom i odraslima. Može se reći da je ovo delo jedan od najkarakterističnijih primera žanra bez logičkog smisla, a njegova struktura i tok pripovedanja imali su ogroman uticaj, najvećim delom na žanr fantastike.

Alisa je pravi primer književne priče u kojoj logika skoro i da ne postoji, zbog čega je postala popularna ne samo kod dece nego i starije populacije. Knjiga je poslužila kao inspiracija za brojna pozorišna i filmska dela, a pouku iz nje mogu da izvuku i odrasli.

Alisa u Zemlji Čuda može da bude zanimljiva svim uzrastima baš zbog sveta koji je u njoj prikazan, sveta u kojem ne vlada logika i u kojem se radnje odvijaju kao u snu. Sve je neobično i ponekad nepovezano te nelogično, ali se prihvaća bez suvišnih pitanja, baš kao što u snu prihvaćamo neobične situacije.

Stil kojim je Kerol napisao ovo delo kasnije je imalo velik uticaj na razvitak žanra književne fantastike. Knjiga Alisa u Zemlji Čuda ima i nastavak – knjigu Alisa s one strane ogledala. Međutim, iako je također bio veoma uspešan, ovaj drugi dio nikada nije doživeo toliko pozorišnih, televizijskih i filmskih adaptacija kao prvi.

Vrsta dela: novela

Vreme radnje: leto

Mesto radnje: Zemlja Čuda

Tema dela: Alisino putovanje kroz Zemlju Čuda

Ideja dela: mašti nema kraja, a lepe snove treba pamtiti i sećati ih se

Kratak sadržaj prepričano

Priča počinje pravim letnjim danom kada su se dve sestre zabavljale tako što je starija mlađoj čitala knjigu. Alisa je bila mlađa sestra koja je dok joj je sestra čitala zanimljivu priču, popela na drvo, zaspala i počela sanjati zanimljiv san. Ubrzo se pred devojkom pojavio Beli zec, koji je obučen u pantalone i majice u ruci držao sat. Činilo se kao da se negde žuri i ubrzo je nestao u rupi.

Alisa je odmah krenula za njim i našla se u sobi gde su stvari letele. Kako se spuštala tako je videla zeca da prolazi kroz jedna vrata, ali nažalost kada je napokon došla do vrata kroz njih nije bilo moguće proći jer su bila mala. Vrata kroz koja je htela da prođe osim što su bila malena za nju, bila su i zaključana. Na stolu je tada primetila sto na kom se nalazio ključ od zlata. Pokušavala je da otvori vrata, ali, ili je otvor za ključ bio velik, ili je ključ bio malen. Tako se ni jedna vrata nisu mogla da otvore.

Onda je Alisa primetila zavesu iza koje su se nalazila mala vrata koja je mogla da otvori uz pomoć ključa. Od silne znatiželje da vidi šta se nalazi iz vrata pogleda kroz otvor i ugleda prekrasan vrt. Želela je da uđe u vrt kakav nikada pre nije vidjela, ali su vrata bila tako mala da joj ni glava nije mogla da prođe. Opet se vratila stoliću na kom se nalazio ključ ne bi li ušla kroz ta vrata i tada je pronašla bočicu na kojoj je pisalo „Popij me“.

Devojčica je bila oprezna i prvo je proverila sa svih strana da li negde piše otrov. Kada se uverila da je tečnost bezopasna otpila je prvo nekoliko gutljaja, a zatim sve više jer je napitak bio zaista ukusan. Odjednom se smanjila toliko da je mogla da prođe kroz željena vrata. Čim je stigla do vrata setila se da nema ključ, ali on je bio na visokom stolu do kog Alisa više nije mogla dosegnuti. Ispod stola je ugledala staklenu kutiju u kojoj se nalazio kolačić. Na njemu se nalazio natpis „Pojedi me“.

Odlučila je da pojede kolač do kraja, ali se nije ništa dogodilo. Tada se pojavio Beli zec koji se uplašio kada ju je video. Ponovo se smanjila, pala u bocu vode i prošla dalje kroz ključanicu. Pred njom su se tada menjale razne slike, pa je videla orla koji puši lulu, blizance, školjke… Odjednom iz šume dođe sluga koji je ličio na ribu. Predao je pismo drugom i rekao kako kraljica zove Vojvotkinju na kriket. Predao je pozivnicu nakon čega su se poklonili jednom drugom.

Alisa je tada prišla vratima i pokucala, a sa druge strane je dočekao sluga. Nije trebalo dugo da Alisa napokon uđe, a kada je prošla kroz vrata ugledala je Vojvotkinju kako sedi usred kuhinje i ljulja bebu. Odmah nakon što je ušla u kuhinju počela je kijati, a nije kijala samo ona nego i Vojvotkinja. Mačak je bio jedini koji nije kijao. Vojvotkinja je zamolila Alisu da pripazi na dete i mačka koji se celo vrijeme samo smejao.

Kada je uzela bebu primetila je koliko čudno izgleda. Imala je nos nalik na njušku, a nakon dužeg gledanja shvatila je kako se radi o svinji. Alisa je tada zamolila mačka da joj pokaže kako da ode, a mačak joj je rekao da na desnoj strani živi Šeširdžija, a na drugoj strani Kunić. Mačak joj je poručio kako su obojica ludi baš kao on, ali i Alisa. Ona to nije htela da prihvati, ali mačak je rekao da inače ne bi došla tako daleko da je normalna. Devojka je odlučila da krene dalje prema Kuniću čija je kuća imala dimnjak poput zečijih ušiju, a krov prekriven krznom.

Kod kuće se nalazio postavljen sto gde su sedeli Šeširdžija i Kunić. Alisa se smestila sa druge strane i dobila je poziv da se posluži vinom, ali na stolu nije bilo ničega osim čaja. Bila je ljuta što joj nude nešto čega nema, na šta joj je Kunić poručio da je sela za sto, a da je prvo niko nije zvao. Šeširdžija je pitao koji je datum, a ona mu je odgovorila da je četvrti. Ludi Šeširdžija je uz sebe imao sat koji je umesto sati pokazivao dane u mesecu. Vreme Šeširdžiju nije slušalo i tako je po njemu uvek bilo vreme za čaj, a na stolu se nalazio velik broj posuđa.

Alisa više nije htela da bude na ovakvom mestu i krenula je dalje, pa je došla do drveta na kom su se nalazila vrata. Ušla je unutra i ugledala stakleni sto i ključ sa kojim je otključala vrata koja su vodila u vrt. Naišla je na drvo belih ruža koje su upravo bojili u crvenu boju. Tri osobe koje su ga bojile zvale su se Sedmica, Petica i Dvojka. Kada ih je devojka pitala zašto to rade rekli su da je drvo trebalo da ima crvene ruže, ali su oni zabunom posadili bele i zbog straha od kraljice žele da ih oboje u crvenu boju.

U tom je trenutku naišla kraljica koja je tražila od Alise da joj se predstavi, a nakon što joj se nije svidelo šta je čula naredila je da joj odrube glavu. Tada je naišla Vojvotkinja koja je ošamarila kraljicu, nakon čega je došlo naređenje da se Vojvotkinji odrubi glava. Tada su se Alisa i Vojvotkinja opet srele i devojka je zaključila kako je Vojvotkinja bila besna prvi put kada su se susrele zbog kijanja.

Kraljica je potom otera, a ona i Alisa nastave da igraju kriket. Kraljica je tada upita da li je videla Lažnu kornjaču. Alisa joj odgovori da nije i kraljica naredi Grifonu da devojku odvede do Lažne kornjače kako bi mogla da čuje neobičnu priču. Kornjača prizna da je prava kornjača i da je išla u školu na dnu mora. Imala je nekoliko zanimljivih predmeta, a osim muzičkog i francuskog saznala je da postoji i predmet pranje. Grifon je tada poručio Kornjači da priča o malo o igrama.

Nakon zanimljive priča Alisa se našla na suđenju gde se sudilo Pub-Srcu koje je kraljici ukralo kolače. Na suđenju je bio prisutan Beli zec i kralj kao sudija. Prvi svedok je bio Šeširdžija koji nije imao šta da kaže, a tog trenutka je Alisa počela da raste. Na izlasku iz sudnice je rečeno da mu se odrubi glava. Druga na redu svedoka bila je kuvarica, koja je u ruci imala papriku i isto nije htela da da iskaz, a kada su je pitali od čega se pravi kolač ona je rekla od paprike. Sledeću na redu za svedoke Beli zec je prozvao upravo Alisu.

Kralj ju je upitao zna li nešto o kolačima, a ona je rekla da ne zna. Nakon toga što je postala prevelika, Beli zec spomene pismo koje je napisao Pub. Kraljica je naredila da prvo ide presuda, a zatim suđenje. Alisa je tada rekla da nije normalno da presuda bude pre suđenja na šta joj je kraljica rekla da ćuti i naredila da joj odrube glavu. Hrpa karata je krenula u njenom smeru, Alisa vrisne i probudi se. Kada se probudila pričala je sestri o snu, a nakon toga i nekoliko godina kasnije prepričavala je deci oko sebe zanimljive priče o svetu iz mašte.

Likovi: Alisa, Šeširdžija, Beli zec, Mačak, Vojvotkinja, Kraljica, Kralj, Kunić

Analiza likova

Alisa – glavni lik dela, stvarna devojčica koja je usnula san i odvela čitaoce u nestvaran svet. Alisa je dobra devojčica i ima bujnu maštu. Na temelju sna koji je usnula ne može se dati jasna karakterizacija lika, ali iz sestrina razmišljanja na kraju priče možemo da zaključimo da Alisa voli svet i druga bića te da ima smisla za stvaranje priča. Ona je radoznala, saosećajna i puna ljubavi. Ne voli nepravdu i sposobna je da razlikuje dobro od lošeg. U čudesnom svetu u kojem se našla, događalo se da je toliko malena da joj je trava delovala poput guste šume, a gljive velike poput kuća. No, događalo se i da je izgledala veliko poput diva, toliko veliko da je glavom prošla kroz krov dvorca.

Sestra – lik koji čitaoce uvodi u priču i na kraju izvlači iz sveta fantastike. Njena uloga je čitanje knjige dok Alisa za to vreme spava pored nje. Iz sestrinog razmišljanja otkrivamo da je Alisa biće koje voli ceo svet.

Beli zec – lik koji se javlja u Alisinom snu. Odeven je u beli frak, ima šešir na glavi i sat na ruci. Uvek je u žurbi, ima mnogo posla i ne dozvoljava dangubljenje (barem se tako nastoji prikazati). Alisa ga je sledila u zečju rupu, a on je naposletku spašava od bacanja u tamnicu. Čim ugleda nekoga bez posla, Beli zec mu dodeli neki zadatak. Iz njegova ponašanja može da se zaključi kako on sebe smatra najvrednijim.

Kraljica – osoba o kojoj svi govore i do koje je teško doći, iako nije nekakva posebna veličina nego je reč o običnoj papirnatoj kraljici s jedne od igraćih karata. Uza sebe ima kralja, koji je također papirnat, kao i vojsku. Jedina uloga koju kraljica ima jeste izdavanje zapovedi poput toga ko treba da ide u tamnicu, koga treba da ubiju i koji će zadatak biti dodeljen pridošlicama. Kraljica je odlučna i odrešita. Svaki dan menja šešire.

Kneginjica –  Beli zec je neprestano pominje, veran joj je i odan. Kneginjica drugima daje zadatke, ne voli da čeka i teži tome da dođe do Kraljice. Kraljica ne želi da je primi, ali ona na kraju ipak uspeva da dobije što želi tako što Kraljici dovede Alisu.

Beleška o piscu

Luis Kerol, čije pravo ime je Čarls Latvidž Dodžson, rođen je u mjestu Derzberi 27. januara 1832. godine. Njegova je porodica bila iz severnog dela Engleske sa irskim korenima.

Luis Kerol je stekao obrazovanje na Oksfordu gde je kasnije nastavio da radi pa je predavao od 1855. do 1881. godine matematiku. Dok je predavao matematiku 1861. godine postao je anglikanski sveštenik.

Samo četiri godine kasnije počeo je kćerki direktora na fakultetu da priča dečje priče koje su kasnije objavljene pod imenom „Alisa u zemlji čuda“. Priča je ubrzo postala velik hit kao i nastavak „Lov na ogledalo“.

Bio je poznati pisac, ali osim toga fotograf, logičar i matematičar, čije su priče o Alisi i čudesnom svetu koji je doživela postali klasici u kojima su uživale mnoge generacije. Među njegovim delima našla su se i matematička dela.

Duže vreme se nagađalo kako je Alisa ništa drugo nego izvedenica za „Alice“ iz Alice Liddell. Tako se na kraju knjige „Alisa“ kroz ogledalo navodi ime glavnog lika. Luis Kerol umro je 1898. godine u Gilfordu.