Alegorija

Alegorija se još naziva i proširenom metaforom, to jest, proširenim poređenjem koje ponekad može biti preneto na celu priču. Alegorija je stilska figura koja se koristi u pesništvu, vizuelnoj umetnosti i muzici.

Alegorijom u priči se umesto onoga što se zapravo želi reći, govori nešto drugo, ali tako da se može razumeti šta je to drugo i šta se zaista želi reći. Njom se na skriven način podsmehu izlažu ljudske mane ili razne društvene pojave. Alegorija nam prenosi kompleksne ideje na jednostavan način. Nikada se konkretno ne izgovara njen smisao, već se ona očituje kroz priču koja nije vezana za ono o čemu se govori.

Na primer, mnoge basne koje govore o životinjama, njihovim osobinama i manama, ustvari nam govore o manama i osobinama ljudi. Drugi primer možemo da vidimo u pesmi „Ropstvo Janković Stojana“ i stihovima „Vila gnezdo ptica lastavica, vila ga je za devet godina, a jutros ga poče da razvija…“. Imenica lastavica je metafora, a ta lastavica je Stojanova žena. Alegorija je razvijena time što se jedno govori, a na drugo misli. Ovde se govori o lastavici, a misli se na Stojanovu ženu.

Misao izražena alegorijom deluje jače i ubedljivije. Alegorija se približava pojmu simbola iza kog uvek stoji nešto drugo. Bitno je ono što se nalazi iza onoga što se čita. Alegorijom se ne menja značenje reči, već se samo menja predmet o kome se govori.

Tako je u Domanovićevoj alegorično-satiričnoj pripoveci Stradija u stvari Srbija, zemlja u kojoj je na vlasti primitivni birokratski režim.

Alegorija je slikovit govor, pisanje, koji ima drugačiji smisao od onoga koje se neposredno daje. Smisao alegorije otkrivamo kada određene slike zamenimo pojmovima i kada ustanovimo njihovo pravo značenje. Tako je i u pesmi „Dolap“ Milana Rakića alegorijom prikazan dolap, a onda otkrivamo da taj dolap jeste ustvari čovek i da se u pesmi govori o čovekovom životu.

Alegorijom se tekst tumači tako da počiva na pretpostavci da se ispod neposrednog značenja teksta krije njegovo skriveno značenje. Često se koristi da bi se neki moralno neprihvatljiv tekst učini moralno prihvatljivim.

Tako se, na primer, pesma „Pesma nad pesmama“ tumači kao alegorijska predstava saveza između Jahvea i izabranog naroda, odnosno kao brak između Isusa Hrista i neveste.