Akrostih

Akrostih nalazimo u pesmama čiji su stihovi raspoređeni tako da njihova početna slova čine posvetu, ime neke ličnosti, osobu kojoj je pesma posvećena, nekakvu reč ili čitavu frazu. Početna slova pesme se čitaju odozgo na dole i tako čine akrostih koji se odnosi i na samu pesmu.

Akrostih ponekada predstavlja zagonetku ili kriptogram. Slova koja sačinjavaju akrostih, odnosno tajnu reč, mogu stajati i na sredini i na kraju stiha.

Ukoliko se slova nižu po alfabetnom, azbučnom ili abecednom redu tada govorimo o abecedariju.

Najstariji primer nalazimo u Starom zavetu “Plač Jeremijin”, “Priče Solomonove”. Akrostih se često koristio u srednjovokovnoj književnosti i u renesansi, kao i u poetici romantizma.

U srpskoslovenskoj književnosti najpoznatiji akrostih nalazimo u poslanici “Slovo ljubve” Despota Stefana Lazarevića.

Navodimo početne stihove poslanice “Slovo ljubve”:

“Stefan despot,
Leto i proleće Gospod sazda…
Ovo sve, ipak…
Varanje nikakvo u ljubavi mesta nema…
Oštro nekako i bistrotečno…
Ljubav David lepo ukrašava…
Uzljubite ljubav…
Bejasmo zajedno i jedan drugom blizu…
Vetrovi da se s rekama sukobe…
Eda bi se opet sastavili…”