Pačija škola obrađena lektira književnika Jovana Jovanovića Zmaja. Lektira sadrži detaljnu analizu pesme, analizu dela, književne elemente i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
Pesma Pačija škola Jovana Jovanovića Zmaja donosi veselu i duhovitu priču koja na zabavan način obrađuje temu vaspitanja. Ova pesma oslikava dečju maštu i igru, koristeći slatke likove poput učiteljice patke i malih pačića. Već u uvodu pesnik stvara prijatnu atmosferu, naglašavajući kako se „otvara se škola za pačiće male“, što odmah privlači pažnju čitaoca i podstiče radoznalost.
Struktura pesme je jednostavna, sastoji se od nekoliko strofa koje su redovno poređane. Stihovi su kratki i ritmični, što dodatno doprinosi njegovoj lakoći i milozvučnosti. Kroz ponavljanje fraze „verujte, bez šale“, Zmaj unosi humor i neposrednost, pozivajući čitaoca da se poveže sa pričom.
U pesmi se koristi mnogo živopisnih opisa koji oživljavaju školsku scenu, kao što je učiteljica koja nosi naočare i brine o učenicima. Ova slika je smešna i simpatična, jer stvara kontrast između ozbiljnosti učiteljice i nestašluka malih pačića. Uz to, kroz opis učiteljeve metode – „učio ih, učio, i knjigom i prutom“ – Zmaj se služi ironijom, ističući da i pored svih napora rezultati ostaju skromni.
Pesma se bavi i temom neuspeha u obrazovanju, što je relevantna tema koja može da odjekne kod svih generacija. Iako se učitelj patke trudi, pačići ostaju na istom nivou, što može izazvati smeh, ali i refleksiju na proces učenja.
Zmaj koristi jednostavan jezik koji je primeren deci, dok humor i toplina pesme podstiču čitaoca da uživa u maštovitim slikama i situacijama. Ova pesma, osim što je zabavna, pruža i dragocenu lekciju o strpljenju i istrajnosti u učenju, čak i kada rezultati nisu onakvi kakvi bismo želeli.
U pesmi Pačija škola humor i dečja mašta oslikavaju univerzalnu temu vaspitanja na način koji podseća na dela drugih poznatih autora dečje poezije. Sličnosti se uočavaju i sa pesmama Branka Ćopića, koji takođe simpatičnim likovima i humorom prenosi važne poruke o odrastanju i učenju. U Ćopićevim delima, kao što su „Jablan“ ili „Zec i puž“, često srećemo likove koji, uprkos izazovima, održavaju vedar duh i razigranost, pružajući čitaocima dublje razumevanje vrednosti prijateljstva i istrajnosti.
Osim Ćopića, sličnosti se uočavaju i u pesmama Desanke Maksimović, koja kroz svoje lirske opise prirode i jednostavne svakodnevne situacije oslikava i dečju perspektivu. U pesmama kao što su „Pčelica“ ili „Veseli čiča“ Maksimović koristi grafičke slike i humor i stvara vezu između dece i njihovih snova, slično kao što Zmaj sa svojim pačićima.
Drugi autor sa kojim se može uporediti je Jovan Dučić, čija poezija, iako duboko emotivna, koristi i slikovite opise i zagonetne likove koji nose poruke o životu i učenju.
U svim ovim delima zajednička nit je upotreba jednostavnog jezika i živopisnih opisa kako bi se složene teme približile mladim čitaocima. Kroz humor i maštu, autori podstiču decu na razmišljanje o značaju obrazovanja, prijateljstva i vrednosti učenja.
Književni elementi
Književni rod: lirika
Književna vrsta: dečja pesma ili lirska pesma za decu
Tema: obrazovanje i učenje malih pačića
Forma: pesma se sastoji od više strofa, svaka sa po 4 stiha. Rima je isprekidana, rimuju se drugi i četvrti stih.
Stilske figure:
- ponavljanje – „verujte, bez šale“
- ironija – učiteljev trud je neuspešan
- ritam – brz, dinamičan, živ
- vizuelne slike – onomatopeja: „Ga, ga, ga, ga“ dočarava zvuk pačića i doprinosi veselju pesme
- ton – humorističan
Analiza pesme, citati
Pesma nam donosi nam veselu i slikovitu priču o obrazovanju, prikazanu kroz humor i dečju maštu. Kao što naslov govori, radnja se odvija u školi za male pačiće.
Njena struktura i ritmičnost čine da pesma zvuči kao brojalica, što je čini posebno privlačnom za mlade čitaoce. Stihovi su kratki i razigrani, a strofe su formisane kao katreni, sa isprekidanom rimom koja se javlja svakog drugog i četvrtog stiha. Ova forma, uz prisustvo sekstina i ponekog septina, omogućava da pesma teče lako i veselo, što je ključno za dečiju percepciju.
Pesma se može posmatrati kao basna, s obzirom da se u njoj koriste likovi iz životinjskog sveta za prenošenje važnih poruka o učenju i obrazovanju. U središtu priče su mala pačići, koja simbolizuju decu koja prvi put ulaze u svet škole. Vaspitno-obrazovni proces predstavljen je kroz humorističan ton, koji naglašava koliko je učenje ponekad teško, ali i zabavno.
Pesma počinje obraćanjem čitaocu, nazivajući ga „kumom“ i frazom „veruj, bez šale“ da bi uverila decu da se škola za pačiće zaista otvara. Ova uvertira ne samo da stvara neposredan kontakt sa čitaocem, već i podstiče maštu. Naime, deca često vole da veruju u čudne priče, što im olakšava identifikaciju sa radnjom. Ovu tvrdnju pesnik dalje potvrđuje ponavljanjem motiva u drugoj strofi, čime se stvara osećaj kontinuiteta i dodatno podstiče radoznalost mladih čitalaca.
U pesmi se koristi i ponavljanje, koje pojačava ritmičnost i olakšava pamćenje. Učenici, ili mala pačića, dolaze u školu puni entuzijazma, ali se ubrzo suočavaju sa realnošću obrazovanja.
U drugoj strofi pesnik se poigrava idejom o ozbiljnosti učitelja i težini njegovog zadatka, dok se istovremeno podsmeva uloženim naporima, pokazujući kako ništa više nije naučio nego što su oni već znali.
„Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!“
U trećoj strofi pesme dolazimo do ključnog momenta radnje. Pačići se zaustavljaju ispred škole i dočekuje ih stari patak sa naočarima, simbol ozbiljnosti i autoriteta. Ova slika odražava osnovnu ideju obrazovanja, gde učitelj predstavlja most između detinjstva i odraslog doba.
Patak, kao učitelj, unosi pačiće u katalog i potom ih proziva, naglašavajući svoj ozbiljan pristup. Ova scena dodatno ilustruje autoritet nastavnika i obavezu učenika da uče. Ponovo se javlja stih „verujte, bez šale“ kojim pesnik podseća čitaoca na humorističku i ležernu prirodu pesme, čak i kada se bavi ozbiljnim temama.
Kada patak počne da ih uči, koristi knjigu kao simbol znanja i štap kao simbol strogosti. Ovaj kontrast osvetljava kompleksnost obrazovnog procesa u kome se kombinuju disciplina i znanje. Učitelj pati od frustracije jer se, uprkos njegovim naporima, suočava sa otporom pačića.
U stihu „Učio ih, učio od srede do petka“ pesnik ističe neprekidan rad učitelja, ali i ističe besplodnost tog truda.
Na kraju, pesnik saopštava da:
„Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!“
što znači da i pored svih napora učiteljice, mali đaci nisu napredovali. Ovaj element priče može se protumačiti kao kritika obrazovnog sistema, koji se često suočava sa izazovima neadekvatne motivacije učenika. Pesnik nas podseća na stvarnost da, koliko god se učitelj trudio, napredak se ponekad jednostavno ne može postići.
Beleške o piscu
Jovan Jovanović Zmaj jedan je od najvećih pesnika srpske književnosti. Poznat je kao jedan od najvećih lirskih romantičara, a mnogi ga poznaju i kao jednog od najboljih pesnika dečije poezije. Zmaj je rođen 06. decembra 1833. godine u Novom Sadu. Tu je završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije. Više razrede pohađao je u Halašu i Požunu.
Po završetku studija, Zmaj je upisao studije prava u Pešti, koje je nastavio u Pragu, a diplomirao u Beču.
Posle studija, Zmaj se vratio u Novi Sad. Tu se zaposlio kao gradski činovnik. Već tada je počeo da piše pesme i tako oko sebe okupljao verne čitaoce. Krajem dvadesetih dao je otkaz da bi pokrenuo sopstveni časopis Javor.
Sa 28 godina upoznaje tada sedamnaestogodišnju Ružu Ličanin. Među njima je planula ljubav, pa su se njih dvoje vrlo brzo venčali i dobili prvo dete, sina Mirka. U to vreme Zmaj počinje da piše ljubavne pesme koje će kasnije objediniti u ciklus „Zmajevi“, svoju najpoznatiju i najlepšu zbirku (ljubavnih) pesama. Inspiracija za te pesme bila je njegova skladna porodična sreća i ljubav prema ženi i deci.
Prva pesma koju je Zmaj objavio bila je „Prolećno jutro“, objavljena 1849. godine u Letopisu Matice srpske. I ta prva pesma odisala je toplinom koja bi bila svojstvena i njegovoj drugoj poeziji. Čak i kada je pevao o narodnim, rodoljubivim temama, njegove pesme nikada nisu bile hladne ili preoštre. Njegove rodoljubive pesme su snažne i značajne, nisu samo prazan poziv na ustanak ili tupo veličanje otadžbine i naroda.
1863. godine porodica se preselila u Peštu, gde je Zmaj radio kao nadzornik Tekelijanuma. Zatim je upisao medicinski fakultet. Dok je studirao, Zmaj je pokrenuo šaljive novine Zmaj, koje su ovom pesniku dale nadimak po kojem je i danas najpoznatiji. Zmaj je satirično čitanje datuma 3. maj – datuma održavanja Majske skupštine, tokom koje su Srbi u Sremskim Karlovcima dobili autonomiju, ali njome nisu bili zadovoljni.
Nakon što je postao doktor medicine, Zmaj se sa porodicom vratio u Novi Sad i tamo otvorio lekarsku ordinaciju. U Pančevu je pokrenuo još jedan list Žiža. Za sve to vreme Zmaj i Ruža su dobili još troje dece, ali nijedno od njih nije preživelo detinjstvo. Početkom 70.-ih godina 19. veka umrlo je Zmajevo troje dece, među kojima je bio i najstariji sin. Ubrzo mu je umrla supruga Ruža i tako ostavila Zmaja samog sa najmlađom ćerkom. Zmaj je potom usvojio još dve devojčice.
Tada je počeo da piše svoj tužni, elegični ciklus pesama „Đulići uveoci„, u kojima je iskazao sav bol zbog gubitka žene i dece. Ali nesreća se nastavila – vremenom mu je umrla i najmlađa ćerka, a par godina pre Zmajeve smrti umrle su i dve ćerke koje je usvojio. Za sve ovo vreme Zmaj se više nije oženio niti imao dece. U žalosti za svim ovim gubicima pisao je pesme za decu, koje se danas smatraju najlepšim u srpskoj književnosti.
1882. godine izašla je njegova velika zbirka pesama „Pevanija“, a zatim „Druga Pevanija“. 1890. godine Zmaj je živeo u Beogradu i tamo radio kao dramaturg u Narodnom pozorištu. Na tom poslu je bio do 1898. godine.
Uz Njegoša, Jovan Jovanović Zmaj važi za jednog od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma, a pored Đure Jakšića, za drugog najvećeg liričara srpskog romantizma. Romantične ideje koje je u srpskoj književnosti započeo Branko Radičević nastavio je u poeziji Jovan Jovanović Zmaj, stvorivši jednu od najlepših i najmoćnijih pesama romantizma.
Jovan Jovanović Zmaj je umro 14. juna 1904. godine u Sremskoj Kamenici.
Autor: M.Z.
Ostavite odgovor